Dnevnik…kažu da je u Srbiji od početka 2020 od strane „jačeg“ pola ubijena 21 žena…

Svi koji me poznaju znaju koliko mrzim stereotipe. Bilo koje vrste.

Svi koji su ikada čitali moje tekstove znaju koliko mrzim ograničivanje žene. U bilo kom segmentu.

Koliko propagiram, pa čak ovako mala i nebitna ja, da je važno da u svakom momentu budeš slobodna, jednaka i neograničena.

Da nisi mašina, objekat.

DA ODMAH RAZJASNIMO.

Ne postoji suknja koja kaže: „Pipaj me“.

Ne postoji dekolte koji kaže: „Siluj me“.

Ne postoje helamke koje kažu: „Uhvati me za dupe“.

Ali, postoje i žene koje misle da otkopčano dugme na košulji i sisa koja slučajno virne mogu da urade ono što njihov mozak ne može.

Kad to uradiš sebi, to je gore od bilo čega što ti može uraditi neki muškarac.

Kada prećutiš neki neprimeren komentar upućen ka tebi.

Kada dozvoliš da te neko dira, a to ne želiš.

Kako očekivati da te neko poštuje kada se ne poštuješ sama?

I zašto bi te poštovao bilo ko ako očekuješ da tvoje sise rade umesto tvog mozga?

Počne to rano. Počne još u srednjoj školi u kojoj uvek postoji neki profesor koji je blagonaklon prema devojčicama pa se kod njega smešiš malo više kada nisi spremila tu lekciju.

Pa dođeš na fakultet gde je još manje strašno ako ti profesor dobaci neki lascivan komentar.

Pa obučeš neki naizgled nevin džemper u kojem ti se slučajno baš vide sise.

Pa si slučajno „izbacila“ dupe kada si od kolege tražila da uradi nešto umesto tebe.

Ili si dodala ekstra sloj ruža, otkopčala još jedno dugme na košulji i popravila frizuru, kada si krenula kod šefa da pregovaraš o povišici.

I u svakoj od tih situacija si se sama svela na objekat. Na ono protiv čega bi rekla da bi se borila da te neko pita je li u redu.

Ne kažem da je to povod da te neko dira.
Ne kažem da je to opravdanje za neko nasilje.

Ne kažem da je bilo šta od toga poziv na seks jer će ti žena sama reći kada bude željela da je diraš.

Ali je degradirajuće. Degradirajuće je jer misliš da je tako lakše. Degradirajuće je jer misliš da tako treba.

Ja sam žensko.
I imam sise.
Narasle su onda i kada to nisam želela.

Narasla je i guzica.

Nosila sam i dekolte.

Opet nikad nisam dozvoljavala da moj dekolte bude glasniji od mene, i od mog mozga.

I pametna sam, iako sam zbog svojih sisa hiljadu puta bila okarakterisana kao glupača, jer čestite i pametne žene nemaju sise.

Uprkos tome u osmom razredu osnovne škole prestala sam da nosim tri broja veće majice i prihvatila svoje telo.

Opet nikada moje telo nije uradilo ništa umesto mene.

Nikada u životu nisam obukla nešto da bih bila više seksi, osim kada sam želela da budem seksi muškarcu koji mi se dopada.

Nikada nisam želela da me neko posmatra kao sise ili dupe.

I ne mislim da sam posebna, niti jedina žena koja tako percipira sebe.

Ali složićemo se da je i previše onih žena koje se objektificiraju da bi lakše dobile nešto što žele.

Kada se stvari izmaknu kontroli i kada neko tvoju prekratku suknju shvati kao poziv da te pipa, onda je kasno.

OPET KAŽEM, ne postoji suknja koja kaže pipaj me, ali postoji suknja koju obučeš misleći da ćeš dobiti nešto što želiš.

I nemoj. Nemoj to raditi sebi. Nemoj jer možeš i drugim putem. Biće teže, ali ćeš više voleti sebe.

Nemoj zbog svih onih muškaraca koji misle da nam je lakše jer možemo obući suknju.

Nemoj zbog svih muškaraca koji misle da te mogu svesti na obekat.

Svedi se sama na objekat. Onda kad ti želiš. I u spavaćoj sobi.

Sa muškarcem kojem ćeš biti obekat obožavanja.

Ljiljana Đurišić

Rođena sestra Ironije, unuka Satirike i majka Koluta Očima