Frida Kalo spada u one osobe koje me fasciniraju najpre kao ličnosti, dok je rad dodatna potvrda njihovog kvaliteta.

Ono što me oduševilo kod njenih slika jeste profesija u kojoj, zbog nesreće koju je doživla kao mlada, nije mogla da se ostvari. Koliko je potrebno mašte (ili bola) da se medicinski termini prenesu na slikarsko platno i predstave, ne na latinskom, već na jeziku emocija? Možda nikog nije izlečila fizički ali je psihički umirila mnoge duše.

Opšte gledano žena je glavna tema njenih radova i sa oduševljenjem je prihvaćena i hvaljena u feminističkim krugovima prošlog veka. Postala je simbol svega onoga što su žene želele da budu (ili izraze) ali im možda okruženje nije dozvoljavalo.

Iako je bilo sjajnih slikarski, pozicija savremene umetnosti Fridi je omogućila da obuhvati više tema i predstavi na opipljiv način ono što je do tada bilo vidljivo samo maštom ili u snovima koje zaboravljamo.

Izlagala je sa nadrealistima ali bežala je od svstavanja; na elegantan način osavremenjivala je meksičku kulturu koja je danas prepoznata u celom svetu. Nije prošlost ta koja se napadala, već budućnost za koju je Kalo imala oko; gledala je vrhom četkice.

Mama Mia

1 KOMENTAR

Comments are closed.