Nesputana, istinska, ogromna, bez obaziranja, planiranja, očekivanja. Traje kratko. Možda jedan dan. Ili sat. Ili kraće…

Ali je zato osećaj predivan, iskustvo neponovljivo, sećanje doživotno. Sreća su upravo ti „momenti“ sreće. Što ih više doživimo i „sakupimo“ možemo i suditi o tome koliko smo zapravo srećni u životu.

11
 

Ili…

Ustaljeno, bez neplaniranih događaja, kontrolisano, uređeno.

Ništa posebno, uvek isto, bez opasnosti da možda posle patimo, budemo razočarani, priželjkujemo da se ponovi, planiramo, a ništa se ne ostvaruje…

Ravno, sivo, jednolično. Ali sigurno.

22
 

Drage moje, da li biste izabrale tridesetak minuta istinskog divnog ili ceo život ni po čemu poseban?

Do sledećeg traganja, Springi

4 KOMENTARA

  1. I jedno i drugo…Ne mozemo da osetimo te „momente“, ako samo za njih znamo. Balans ustaljenog i iskakanje iz njega.

  2. Mislim da treba naci neku sredinu, ne mozemo ziveti samo od secanja i lepih iskustva koji nam nisu doneli nista drugi sem toga. Takodje ne mozemo ziveti samo u tom “sivilu” koji nam donosi svakdonevni zivot. Naravno ne treba da strahujemo da ucinmo nas zivot uzbudljivijim, ali sve mora da ima neku granicu i da ne bezimo od realnosti…

  3. Ja biram i jedno i drugo 😊. Tek kad mogu da istinski biram i jedno i drugo, osećam se konforno… Nekad prija da živimo za trenutak, otkrivamo, sanjarimo… a nekad itekako da smo ušuškani u poznatom (ne bih to nazvala sivom bojom – više poznatim dezenom 😉

Comments are closed.