Danas proslavljamo Božić. Dan kada se rodio Isus Hrist. Za pravoslavne vernike ovo je  veliki praznik. Veliki ,jer odiše mirom i ljubavlju . I zato što što poziva na oprost i slavi ga.   Ljudski je grešiti, pa je ljudski i praštati.

Oproštaj.

Svi smo ponekad bili u situaciji da pogrešimo. Doneli smo pogrešnu oduku, rekli što nismo smeli ili hteli, uradili što se ne radi. U svoj toj nepažnji možda i drugoga povredili. Ali svi smo ljudi. Svi grešimo. Dozvolite svom srcu da omekša na ovaj praznik i oprosti svima. Praštanjem lečimo dušu i time što je čistimo od loših misli i osećanja, a zauzvrat u nju puštamo ljubav, mir i sreću.

Oprostite. Nemate šta da izgubite. Izgubiće onaj koji vaš oprost ne shvati na pravi način.

I zapamtite da opraštanjem lečimo druge i sebe. Postajemo bolji i činimo da i drugi postanu bolji ljudi.

Priča o Božiću…

Na Božićno jutro se odlazi u crkvu gde se dobija pričest posle posta koji je trajao 40 dana, a koji je imao za cilj duhovno i fizičko pročišćenje. I iako je tradicija da vernici na Badnje veče u ponoć prisustvuju paljenju badnjaka u najbližem hramu ili crkvi, običaj je i da svaka porodica učini u svojoj kući. Badnjak treba da pali položajnik. Položajnik je muška osoba koja nije iz kruga porodice, a koja je prva ujutru prešla kućni prag.

Običaj je i da dok badnjak gori, položajnik govori: “Koliko varnica – toliko parica”! Ovim činom on, porodici kuće u koju je došao, želi blagostanje i sreću cele sledeće godine.

Na ovaj praznik, domaćice treba da umese pogaču koja se naziva česnica. Ona  se smatra  izuzetno važnim obrednim kolačem i zbog toga je običaj da se česnica mesi ujutru na Božić i nikako ne sme da se pravi unapred! Naziv česnica potiče od reči “čest”, koja je stara reč za “deo”, “komad”. Ovaj naziv je u vezi sa tim što se česnica za ručak ne seče, već lomi. Svako od ukućana sam lomi svoj deo. Lomljenje česnice je ritual koji nas uči skromnosti. Naime,svako vodi računa da ne odlomi veliki deo, jer bi takvim postupkom ostavili nekog drugog bez njegovog dela. Prema tim delovima proriče se sreća ukućana. Česnica simbolizuje rođenje Hrista kada su ga pastiri darovali.

Jedno zanimljivoo verovanje kaže da ako na Božić mladić devojci koja mu se sviđa pokloni jabuku, a ona je prihvati, biće njegova u toku naredne godine.

Korinđenje

Posle Božićnog ručka deca idu u korinđenje. Koledarski običaj koji se naziva korinđanje posebno je raspostranjen među Srbima u Vojvodini i delovima Hrvatske, tokom kojeg se deca maskiraju i u grupama obilaze domaćinstva pevajući pesmice, kao na primer – Ja sam mala Milica; ujela me lisica; za nogu, za ruku; daj gazda jabuku. Zauzvrat od domaćina i domaćice dobijaju slatkiše, kolače, voće. A ukoliko domaćin nije raspoložen i ne daruje dečicu, veruje se da će mu cele godine ići “naopako”.

                                                                                                                      Coka