U duhu ovih divnih nastupajućih praznika, kada sve u nama vri, iako je temperatura uglavnom ispod nule, želela sam da sa vama podelim svoja razmišljanja o toj kontradiktornosti koja se može videti baš u ovom periodu.

Vidi se u očima ljudi koji ubrzano žure da svedu račune i ostave malo prostora da kupe poklone za svoje najbliže. U dečijem osmehu, kada pahulje pokriju stazu, a ona nemirno iščekuju trenutak kada će moći da izađu napolje da se sankaju. Ljudi koji su u tuđini i jedva čekaju da odmor počne kako bi se vratili u domovinu i prekoračili kućni prag. Kićenja jelke i spremanja najsvečanije Božićne trpeze.

foto: pixabay.com

To je nekako i normalno ponašanje svih oko nas, ničeg čudnog tu nema… Pa čemu onda sve to, sva ta zurba, biranje najlepšeg poklona,najlepše trpeze, pa te bezazlene igre dece na ulicama… To ja zovem srećom, ali to je ona sreća koja se deli i tako umnožava. Znate onu frazu kada nekog voliš bol se deli na pola, a sreća duplira… Čar je u tome što su naša dela usmerena na druge, a nekako u ovom periodu dobijemo slobodu da pustimo mašti na volju i oslobodimo sve ono sto osećamo lakše. Zašto je to tako i ja pokušavam da odgonetnem… Proleće nas opija mirisima, leto mami plodovima, jesen svira završnu melodiju na talasu vetra, a zima… Tad usledi zatišje. Ogolele grane se skamene čekajući da prođe mraz i hladnoća. Zavlada tišina. Uplaši nas malo taj prizor hladnoće, kao da nećemo imati još jednu šansu…

I onda se začuje se pucketanje snega ispod koraka, a koraci prate otkucaje srca. Kako ga samo tad lakše čujemo, to naše srce. I duša se pojavi pri svakom izdisaju, podseti nas da smo još uvek živi, a njena toplina pretvori okove leda u topli čaj sa medom.

I.P.

Možda će vas zanimati:

Pratite nas i na društvenim mrežama facebook i instagram.

POSTAVITE KOMENTAR

Molim Vas upišite Vaš komentar!
Upišite Vaše ime