Izbegavam da upadnem u zamku i  počnem da pratim neku seriju na tv-u ili netu. Sećam se sebe, u vreme kada sam održavala trudnoću i danima bila zatvorena u kući, pa u dokolici otkrila jednu seriju i navukla se na gledanje, patološki. To preskačeš obroke, to ne spavaš, ne javljaš se na telefon, vežeš po nekoliko epizoda dok ti oči ne ispadnu. Ugasiš, pa počneš da kriziraš. Užas živi.

Međutim, da sad imam vremena, m ožda bih poklekla i iznova gledala sa uživanjem seriju Lie to me (Laži me). Nije me ova serija osvojila samo zbog neodoljivog šarma glavnog glumca Tima Rota, već i zato što je inspirisana stvarnim naučnim otkrićima kojima se bavio psiholog Pol Ekman, ekspert za govor tela i tumačenje izraza lica.

Uporedo sa gledanjem serije počela sam da čitam knjige na tu temu. Kada vam se čini da ste izučavanjem stekli neka skromna znanja, onda se možete usuditi i da ih primenite praktično i testirate sebe.

Sposobnost da shvatite šta se stvarno dešava sa nekim koga posmatrate je jednostavna. Potrebno je da ono što vidite i čujete povežete sa okruženjem. Stručnjaci kažu da je problem što većina nas vidi samo ono što misli da gleda.

Stvar je u tome kako ste izgledali kada ste nešto rekli, a ne šta ste rekli.

Antroppolog Rej Berdvistel je bio prvi koji se bavio proučavanjem neverbalne komunkacije. On je procenio da umemo da napravimo i prepoznamo oko 250 000 različitih izraza lica. Većina istraživača smatra da se reči pre svega koriste za saopštavanje informacija, dok se govor tela koristi za pregovaranje i zamenu za verbalne poruke. Berdvistel govori da je: „Očaravajuće je to što je ljudska životinja retko svesna da njeno držanje, pokreti i gestovi mogu da pričaju jednu priču, iako glas priča sasvim drugu“.

Govor tela je, dakle, spoljni odraz emocionalnog stanja neke osobe. Da bi ste to otkrili, potrebno je da slušate šta neko govori i uočavate okolnosti pod kojima to govori.

Istraživanja psihologa sa Harvarda pokazala su da žene zapažaju mnogo bolje nego muškarci, da bilje hvataju i dešifruju neverbalne signale i da imaju bolji osećaj za uočavanje sitnih detalja.

Ako ste ikada imali kontakt sa nekim prorokom, sigurno vas je iznenadila ili iznenadio šta je sve o vama znao ili znala. Istraživači proročko-vidivljačkog biznisa kažu da, oni, koji se time bave primenjuju taktiku takozvavnog „hladnog očitavanja“ koja može da proizvede tačnost i do 80%. I, mada to nekome može da izgleda kao magija, zapravo je to proces zasnovam na pažljivom posmatranju signala govora tela, razumevanju ljudske prirode i teorije verovatnoće.

Svako može da postane odličan tumač. Treba odvojiti bar 15 minuta dnevno za proučavanje tela drugih ljudi, kao i za sticanje svesti o sopstvenim gestovima.

To možete raditi na svim mestima gde se ljudi sreću – društveni skupovi, poslovni sastanci, neobavezna druženja. Televizija takođe predstavlja odličan način učenja. Isključite ton i pokušajte samo posmatranjem da utvrdite o čemu se radi. Na svakih par minuta uključite ton, da moćete da proverite da li su vam tumačenja tačna.

Naravno, da bi ste znali šta tumačite, pored intuicije potrebna vam je i literatura koju ćete proučavati, a što da ne, i gledanje pomenute serije.

Osim što možete mnogo naučiti i o sebi i o drugima, veština čitanja  govora tela će vas silno zabaviti.

 

L.