Nije bila poznata glumica, pevačica ili spisateljica, ali će njeno ime zauvek postojati u istoriji Ukrajne, jer je napravila podvig. Usvojila je i odgajila 48 siročadi. 

Аleksandra Avramovna Semjonova, rođena je  6. маја 1902.

Njen otac bio je naftni industrijalac. Devojčica je bila dobar đak i završila je gimnaziju, a potom otišla na kurs za medicinsku sestru.  

Kada je počeo građanski rat, Aleksandra je radila u vojnoj bolnici gde je upoznala svog budućeg muža i svoju srodnu dušu – Emeljana Deverskog.

Oni nisu imali svoje dece pa je prvo dete koje je usvojila bio njegov mali sin iz prvog braka. Par je zatim usvojio još dvoje siročadi čiji su roditelji poginuli.

Tokom II svetkog rata, kada je voz siročadi evakuisan iz Lenjingrada u Stavropol, građani su birali decu i odvodili ih svojim kućama ali je 17 najslabijih ostalo. Niko nije hteo da ih uzme jer su bili jedva živi te su im šanse za oporavak bile minimalne. Niko sem Aleksandre.

U teškim godinama Drugog svetskog rata, plemenitost i samopožrtvovanje porodice Darevski potpuno su otkriveni. Krajem rata su usvojili 35 siročadi i to dece Rusa, Ukrajinaca, Uzbekistanaca, Jevreja, Nemaca…

Do kraja rata, Aleksandra je imala 26 sinova i 16 ćerki. Nakon što se rat završio, porodica je  preseljena u u ukrajinski grad Romni, gde im je dodeljena velika kuća i nekoliko hektara zemlje.

U isto vreme, Aleksandra se nije samo aktivno bavila brigom i vaspitanjem svoje dece već je vodila i društveni život. Bila je izuzetno snažna žena i nije se predala ni kada je njen suprug, umoran od stalnih briga i problema velike porodice napustio nju i decu.

U oktobru 1947. године (кako je Aleksandra napisla u svojoj biografiji) u porodici je bilo 38 dece, od toga 23 učenika, a ostali su bili predškolci.

Poslednje godine svog života, Aleksandra je bila teško bolesna, umrla je 22.7.1959. godine i sahranjena je na gradskom groblju u  gradu Romni.

Na njenom grobu nalazi se ploča na kojoj piše:

Ti si naša savest, naša molitva je mama. Ispod su imena 48 njene dece.

 

Životna priča Aleksandre Derevskaje bila je osnova filma pod nazivom Romenskaja Madona. Ovaj film je bio toliko popularan kod publike da je na festivalu u Lajpcigu osvojio prvo mesto i nagradu Zlatni golub. 

 

Јoš jedan film o Aleksandri – Praznik pečenog krompira – stvorio je filmski režiser Jurij Ilenko.  

 

Priča o ovoj neverovatnoj ženi dokazuje da heroji postoje i da su uvek među nama. Odlikuje ih humanost, požrtvovanje i ljubaznost.

Budimo zahvalni ovoj ženi na neverovatnom primeru koji bi trebao da nam ostane u sećanju. 

L.