Ja u slučajnosti ne verujem. Posebno danas kad moja deca slave Krsno ime. Još više danas, kad ona slavi imendan, i drugi rođendan…ali prvo poslušajte priču, pa onda prosudite da li grešim…

15.januar 2012., nedelja, Jovanu, koja tad ima 5 godina nosim u bolnicu zbog nesnosnog bola u glavi.

Na prijemu nadrndana doktorka, jer ko još čeka nedelju da dete vodi lekaru. Sumnja na trovanje lekovima. Uporno pokušavam da objasnim da dete ni sirup protiv kašlja nije popilo..jok.

Uključuju joj infuziju, i terapiju. Zaspala je, ali malo malo, vrisak. Ma koji vrisak, krik od kog se ledi krv u venama.

Posle nekog vremena ulazi sestra i kaže: „Majka, ja 20 godina radim, ali ovo nisam videla. Kad doktorka dođe tražite da idete u Beograd“.

Posle dužeg ubedjivanja, na svoj zahtev dobijem sanitet, pratioca. Svaki minut večnost. Najzad ulazimo u Grad.

Jednog momenta čujem sestru,“Majka pomerite se!!!“ Kao na filmu, vidim klonulu ručicu. Vidim kako rade reanimaciju. Pokušavam da pitam , ali reč neće iz usta.

Čujem samo „Hajde, hajde!!“…večnost u, u par sekundi…i jedno „Bože hvala, vratili smo je!“

Stižemo na institut za majku i dete. Ljudi u belom trče. Vidim, ali kao kroz maglu. Doktor pita kako se zove dete. Kažem da ne znam. Heeej. Ne mogu da se setim kako mi se zove dete!!!

Smeštaju je na intenzivnu negu. Prilazi mi mlad lekar : „Majka, dete ima bakterijski meningitisis. Negde je pokupila meningokoku. Bogu hvala pa je stigla do moždane kore, pa je zabolela glava. Stanje je kritično, u komi je. Uradili smo sve što smo mogli. Da ste stigli samo 20 minuta kasnije ne bi bilo spasa. Sad ostaje samo da se molite Bogu.“

Dan prvi..drugi… treći…gledam je onako usnulu…pričam. Stalno joj pričam. Znam da me čuje. Neću da verujem u drugo…

Danima gledam kako hodnikom guraju decu pokrivenu belim plahtama.

Dan peti…Sv.Jovan… Slava.. Jovanin imendan… Ujutru me opet puštaju unutra. Ulazim u sobu. Njen krevet prazan…i ja samo padam pored ne znajući da se u 00.05 probudila…

Dodaću samo, Sv.Jovane hvala i molim ti se čuvaj sve kao što si Jovanu sačuvao.

A ti, mila moja,
Srećan ti imendan …

Sve ćeš stići, veruj mi.
Stići ćeš biti voljena, mažena, i tražena.
Stići ćeš biti i odbačena, i zaboravljena, i ničija.
Stići ćeš biti i nečija devojka, žena, majka.
Bićeš sve to, bićeš i mnogo toga drugog.

Ali budi još malo devojčica…

Ljiljana Đurišić

Rođena sestra Ironije, unuka Satirike i majka Koluta Očima