Prema nekim istraživanjima, jedan od najraširenijih strahova je strah od zubara. Ukoliko osećate mučninu, preznojavanje, vrtoglavicu, anksioznost, pri samoj pomisli na miris ordinacije, zvuk bušilice, zubarsku stolicu, iglu, vi patite od dentofobije. Imate, dakle, stomatološki strah. Ta fobija, međutim, može vrlo lako da se prevaziđe.

Današnji stomatolozi, pored toga što vam rešavaju zdravstvene probleme, posvećeni su i udovoljavanju zahteva svojih pacijenata i spremni su da učine sve kako bi vam umanjili nelagodnost i strahove.

JELENA JOVANOVIĆ
Dr Jelena Jovanović www.ordinacijajovanovic.rs

Doktorka Jelena Jovanović je nasmejana i strpljiva. Kad kaže da će da boli, boli. Kad kaže da neće, ne boli. Kad boli, objasniće vam zašto se to događa, iako se dešava samo u retkim slučajevima.

 Draga moja: Da li su naši strahovi od zubara racionalni ili iracionalni?

 Dr Jelena: Naši strahovi od zubara su svakako iracionalni. Razlozi su različiti ali najčešće su to strah od nepoznatog. Na primer da li će delovati anestezija, da li lekar zna pravilno da je da, neprestano iščekivanje bola koji očekujemo da se neminovno pojavi u nekom momentu, od zvuka “strašne bušilice”, mirisa ordinacije koji sam po sebi već iritira i još mnogo drugih faktora.

Pa da pođemo redom. Možda je nekada neko imao loše iskustvo sa nekim neodgovornim lekarom i to je onda iracionalan strah ali takvih primera je realno malo. Ako dođemo kod stomatologa najbolje je da mu verujemo i unapred kažemo za naše strahove, a odgovoran lekar će svakako pre početka bilo koje stomatološke intervencije kroz razgovor da smiri pacijenta i objasni mu da je njegov strah potpuno nepotreban.

Pacijent treba da ima poverenje u lekara i tada je sve mnogo lakše. Ja sam u svojoj praksi imala pacijente koji nisu godinama išli kod lekara zbog neopravdanog straha, a u međuvremenu su im stradali zubi i desni. Kroz razgovor i rad se stekne poverenje i sada mi neki od tih pacijenata  kažu da bi mogli da zaspu na stolici. Koliko ste samo puta čuli lekara da pita da li vas boli? Pa zastane ako kažete da osećate bol ne bi li sačekao da anestezija deluje ili poveća još malo dozu anestetika, ali svi na kraju kad se intervencija završi na pitanje kako je bilo, kažu pa nije bilo strašno, nije me bolelo.

To je ta fobija od stomatologa koja ako se redovno odlazi na kontrolu sasvim nestane. Na miris ordinacije se vremenom naviknete, bušilica neprijatno zuji ali ne boli a najvažnije zubi su sada zdravi. Ako treba da postoji strah i to racionalan, to je strah od pokvarenih zuba, raznih upalnih procesa i apcesa, za koje nismo svesni koliko samo opasnih bolesti i komplikacija mogu da prouzrokuju.

Draga moja: Psiholozi kažu da se bebe rađaju sa samo dva urođena straha: strahom od nepoznatih zvukova i strahom usled izmicanja podloge. Ako su nam svi drugi strahovi stečeni, onda je i strah od zubara. To onda podrazumeva roditeljsku odgovornost. Kakav pristup roditelja treba da bude prilikom pripreme za prvu posetu zubaru i kada je pravo vreme da dete poseti ordinaciju prvi put?

Dr Jelena: Roditelji su detetu uzor i deca, dok su mala gotovo u svemu oponašaju svoje roditelje. Možda bi pravo pitanja itrebao da bude  kako roditelji da nauče svoju decu da redovno i pravilno peru zube. Odgovor je jednostavan čim počnu da niču zubi roditelji trebaju kroz igru da uče i stvaraju naviku kod dece za pranje zuba.

To podrazumeva da i sami roditelji imaju tu naviku, jer ako oni ne održavaju higijenu zuba i usta neće ni deca. Mnogo puta sam čula do to nije važno kod male dece jer  su u pitanju mlečni zubi. Ovakvo mišljenje je apsolutno pogrešno jer čuvajući mlečne zube, čuva se prostor za kasnije pravilno nicanje stalnih zuba. Zatim, danas se sve više nose proteze, a to je najčešće roditeljski propust, jer dozvoljavaju da se deca mnogu duže druže sa cuclama što u  perspektivi u većini slučajeva prouzrokuje kasnije nepravilnost u zubnom nizu i nepravilnom zagrižaju.

Svedoci smo takođe da danas majke mnogo kraće doje, a mnogobrojne studije su dokazale koliko je majčino mleko zdravo. Takođe i sam proces dojenja utiče na pravilan razvoj vilica i mišića vilica. A sada da se vratim na pitanje kako pripremiti dete.

Po pravilu prvi odlazak kod dečijeg stomatologa služi samo da se dete  upozna sa lekarom, stolicom, ordinacijom i to sve treba da prođe kroz igru. Prvi put ne bi trebalo da se vrši stomatološka intervencija nego samo osnovni pregled. To znači da bi trebalo dete već sa tri godine dovesti kod zubara kad većina dece i nema probleme, samo radi upoznavanja, ali i nadalje nastaviti sa kontrolama na pola godine bez obzira da li deca imaju zdrave zube. To je najbolji način da se dete postepeno zbliži sa lekarom, navikne na ordinaciju, pa  kasnije kad se jave i prvi problemi za njih zubar neće biti neko koga će se bojati.

 Draga moja: Kakav je Vaš pristup odraslim pacijentima koji pokazuju znakove dentofobije?

 Dr Jelena: Pa da budemo iskreni, dentofobiji mnogo više naginju muškarci od žena. Neverovatno, ali što je pacijent krupniji više se boji. Ima izuzetaka ali muškarci su ipak mnogo više podložni strahovima od žena. Što se pacijent više plaši to i priprema za stomatološku intervenciju treba da bude duža, jer lekar kroz razgovor treba pacijentu detaljno da objasni tok intervencije i na taj način ga ohrabri i opusti.

Tokom samog rada u početku dosta zastajkujem i pitam pacijenta da li ga nešto boli kako bi uspostavila bolju saradnju sa pacijentom i stekla njegovo poverenje. Apsolutno sam sigurna da bol nije prisutan ali ipak često postavljam to pitanje ne bi li se pacijent potpuno opustio. Na kraju kao rezultat imamo ozareno lice pacijenta koji kaže ništa me nije bolelo, a najvažnije je ipak da je stomatološka intervencija uspešno završena i problem uklonjen.

Kod pacijenata koji se mnogo plaše, a imaju više problema koji treba da se saniraju, u početku radim samo jedan po jedan, odnosno idem korak po korak dok pacijent ne stekne poverenje. Posle je sve mnogo lakše i po pravilu fobije nestaju. Kako lekar ima više iskustva i prakse u radu sa takvim pacijentima, postaje svakako bolji psiholog i unapred zna, šta i u kom momentu treba pacijentu reći.

 Draga moja: Kad taj strah ne može da se pobedi, šta savetujete?

Dr Jelena: U krajnjoj instanci kad pacijent ima tolike fobije da je gotovo nemoguće dopreti do njega jedan od saveta bi bio da pre intervencije popiju neki medikament za smirenje, ali takvi slučajevi su ipak retki, jer,ponavljam kroz redovno posećivanje lekara pacijenti steknu poverenje.

Draga moja: Bespredmetno je govoriti o estetskom utisku koji ostavljate na ljude kada imate problematične zube ili kada ih uopšte nemate. Interesuje me šta se događa, na primer sa zubom ili zubima koji se ne leče?

Dr Jelena: Takvi zubi su fokus, odnosno predstavljaju žarište infekcije u organizmu. Pacijenti koji imaju puno ne saniranih zuba usled neredovnih odlazaka kod stomatologa izlažu se povećanoj opasnosti od oboljenja zglobova, srčanih problema, bubrežnih i još mnogih drugih koji mogu ozbiljno da im ugroze zdravlje. Neki pacijenti sa ozbiljnim zdravstvenim problemima nisu svesni da su uzroci njihovih oboljenja zapravo nesanirani zubi i loša higijena.

Draga moja: Koliko je važna pravilna higijena usta i zuba i šta ona zapravo podrazumeva?

Dr Jelena: Pravilna higijena usta i zuba od svih faktora koji utiču na zdravlje zuba i desni je najvažnija. Ona je osnov da bi naši zubi bili zdravi. Naravno da higijena nije dovoljna jer postoje i drugi faktori, kao što je ishrana ili nasledni faktori, ali ko pravilno i redovno održava higijenu njegovi zubi i desni će svakako biti zdraviji. Šta podrazumeva pravilna higijena?

Prvo i osnovno ako već nismo u mogućnosti da peremo zube posle svakog obroka onda je obavezno pranje zuba ujutru i uveče. Takođe, svaki stomatolog će vam objasniti kako treba pravilno prati zube, ali će vam preporučiti pored odgovarajućih klasičnih četkica, i upotrebu intradentalnih četkica i zubnog konca kao i dezinfekcione tečnosti za ispiranje usta. Na tržištu postoje već duže vremena i waterpick aparati  koji svakako daju najbolje rezultata kod održavanja higijene zuba i usta.

Draga moja: Da li je pranje zuba dovoljno?

Dr Jelena: Nije, ali s obzirom da mi inače nepravilno i neredovno peremo zube to bi za početak bilo dovoljno. Ko je stekao naviku da održava redovno higijenu trebao bi da povede računa i o pravilnoj ishrani, a to znači barem jedna jabuka dnevno ili bilo koje voće i povrće koje je dovoljno čvrsto i abrazivno da omogućuje samočišćenje zuba.

Takođe treba izbegavati, kada je to moguće, hranu koja mekana i lepljiva jer takva hrana ostaje na površinama zuba, teže se uklanja i pogoduje nastanku dentalnog plaka, koji je uzrok oboljenja i zuba i desni. Bilo bi korisno i smanjiti unos hrane koja sadrži veće količine šećera, a pogotovu je opasno posle unosa slatkiša ne oprati zube.

Draga moja:Mnogi misle da je pokvaren zub jedino što može da nas snađe kad su zubi u pitanju, što naravno nije istina. Sa kakvim problemima se još treba obratiti stomatologu za pomoć?

 Dr Jelena: Karijes zuba je svakako primarni i najčešći problem, ali stomatologu se treba obratiti i u slučajevima kada imate probleme sa oboljenjima mekih tkiva usta, desnima, zatim ako se pojave fistule, apcesi ili bilo kakve promene u ustima koje traju duže od dve nedelje.

Najčešće, pored oboljenja zuba se javljaju bolni paradontalni džepovi koje treba sanirati. Zatim zubni kamenac i konkrementi su vrlo često prisutni u ustima i moraju se ukloniti na svakih šest meseci jer su oni glavni uzročnici propadanja potpornog aparata zuba.

Zadnjih godina usled stresnog načina života dosta pacijenata se javlja sa bruksizmom odnosno noćnim stezanjem i škrgutanjem zubima.To za posledicu ima pojavu bolova u temporomandibularnom zglobu, uhu i dovodi do abrazije zuba pa se ovaj problem rešava nošenjem splintova za bruksizam.

U praksi sam imala dosta slučajeva da sam konstatovala prekancerozne lezije i takve pacijente odmah uputila na kliniku za bolesti usta. Jednom sam u praksi naišla i na slučaj Ludvigove angine odnosno flegmone poda usne duplje. To je upalni proces struktura ispod donje vilice i jezika koji se brzo razvija, može ugroziti život, a obično se javlja kod mlađih osoba i dece kao rezultat širenja infekcije donjih zuba. Prouzrokuje poremećaje disanja i dovodi do gušenja za nekoliko sati, tako da se mora urgentno reagovati.

Draga moja: Osim lečenja zuba, šta još podrazumeva posao stomatologa?

Dr Jelena: Stomatologija je veoma kompleksna nauka koja pored bolesti zuba obuhvata i oblasti dečije stomatologije, parodontologije, bolesti usta, protetike, oralne hirurgije, ortodoncije i u zadnje vreme sve više i estetske stomatologije.

Draga moja: Zašto nas zubi ponekad bole na hladno, toplo, slatko ili na pritisak?

Dr Jelena: Postoji mnogo razloga zašto zubi mogu da bole na hladno, toplo, slatko ili na pritisak. Na primer to može biti akutno ili hronično oboljenje živca zuba, ogolićeni vrat zuba, periodontalni džep, duboki karijes zuba, procesi i ciste na korenima zuba i još mnogi drugi razlozi. Kada se pojave ovi ili slični simptomi treba se odmah javiti svome stomatologu jer bol sam od sebe neće proći, već će vremenom biti samo još veći,  a stanje će se sigurno pogoršati.

Draga moja: Ukoliko ne postoji problem, koliko često treba dolaziti na sistematske preglede?

Dr Jelena: Bilo bi poželjno na svakih šest meseci otići na kontrolu kod stomatologa, koja je kod mene, a i kod većine mojih kolega besplatna.

Draga moja: Da li se i zubari plaše zubara ili iskustvo i poznavanje eliminišu strah?

Dr Jelena: Ne, zubari se svakako ne plaše odlaska kod kolege. To je za njih rutina.

Draga moja: Da ne pominjemo više strahove…Možete li se, za kraj  razgovora, setiti nekog ekstremnog primera hrabrosti u svojoj praksi?

Dr Jelena: Možda je bolje pitanje da li mogu da se setim lepih trenutaka u odnosu i komunikaciji sa pacijentima  u praksi. Za ovo vreme od dvadeset pet godina obavljanja lekarskog poziva,  stekla sam poverenje velikog broja pacijenata, a u mnogim slučajevima i celokupnih porodica. Danas su neki od njih mnogo više od samih pacijenata, tako da je odnos lekar pacijent vremenom evoluirao u prijateljstvo i druženje i van ordinacije.

Rad sa pacijentima i međusobni odnos je satisfakcija koja ova profesija pruža i zbog  čega se nikad nisam pokajala što sam baš stomatologiju izabrala za svoju profesiju. Stomatologija kako u profesionalnom tako i u društvenom smislu ispunjava zadovoljstvom.

www.ordinacijajovanovic.rs

Razgovarala: L.