„Nemojte da činite ja tebi – ti meni. Kada vam neko učini nešto dobro, vi  učinite dobro nekom drugom, on će nekom trećem i tako se pravi krug dobrih dela“. – Tako je govorio profesor Vladeta Jerotić.

Jeste li deo tog kruga? Ako niste, vreme je da se uključite. Ako ne znate kako, možete da naučite od ovog čoveka. On se zove Milorad Jurković, ima 48 godina, živi u Rakovcu kod Beočina i svi ga zovu Stolar Mile.

Jednoga dana, pre nešto više od 4 godine, stolar Mile je svom Facebook profilu napisao: „Samo neka se deca rađaju“ i time najavio svoju humanitarnu akciju, u kojoj su, uz njega, učestvovali i njegova supruga, sin, ćerka, brat i kum. Miletova zamisao je bila da pravi i poklanja drvene stolice-hranilice za bebe. I počele su da pristižu roditeljske molbe. Tako su stolice krenule na svoja putovanja po Srbiji, ali i izvan njenih granica. Do sada, poklonjeno ih je preko 1900.

I sad, neko bi možda pomislio da je Mile verovatno čovek koji ima, pa kad ima, želi da imaju i drugi. I ima! Ima Mile srce veliko kao planina i dušu kao more. A inače je muzičar, harmonikaš i inače je nezaposlen i inače je do nedavno bio podstanar koji je pre 12 godina počeo da zida svoju kuću pa se u nju uselio ali u njoj nema struje. Ne može da uvede struju jer ne može da dobije papir za legalizaciju. I supruga mu je nezaposlena i deca mu još nisu stasala da budu samostalna.

Milorad Jurković je započeo svoj krug dobrih dela, pa su tako počele u njegovu radionicu da pristižu palete i drva, pa je stolica za bebe bilo sve više i više.

Nedavno je srpska dijaspora u Njujorku, Mileta proglasila  za humanistu godine. Mile je bio pozvan da na gala večeri primi prestižno priznanje ali, on nije prisustvovao uručenju. Umesto sa govornice u Americi, prisutnima u njegovu čast obratio se putem video linka:

„Kada sam sračunao koliko košta karta do Amerike i smeštaj za 10 dana, shvatio sam da je taj trošak bespoteban. Svako bi voleo da vidi Njujork, ali mislim da je pametnije da se taj novac uplati nekom detetu, jer, zašto bih ja svoje oči naslađivao dok su u drugima suze? Ja to ne mogu da radim. Za mene to nije pobeda. Toliko sam dugo u ovome,  toliko se stvari nagledao i čini mi se da je bolesne dece sve više. Svi ti apeli za pomoć su postali jako potresni i teški, a ja sam takav čovek, ne  mogu da podnesem da radim nešto, a da  nisam drugome pomogao, da ja jedem, a da je drugi gladan, po meni to ne ide“…

A šta se sve događalo od nastanka prve stolice do proglašenja za humanistu godine?

Milorad Jurković je putem društvenih mreža pokrenuo na desetine akcija za prikupljanje pomoći bolesnoj deci, starima, samohranim majkama, siromašnim porodicama i svima koji se nalaze u teškoj situaciji. Uprkos velikom broju svojih ličnih i porodičnih obaveza, Mile je pronalazio vreme da odlazi u najzabitije krajeve naše zemlje, da nosi hranu, odeću, obuću, lekove, ogrev, isplaćivao je dugove za struju onima koji su bili dužni i uplaćivao lečenja bolesnima…

stolar mile1 770x475

Za sve ove godine nije odbio ni jedan poziv.

Njegov krug dobrote uključio je mnoge njegove prijatelje, firme i ljude sa svih strana Srbije i sveta.

„Svako od nas može da ulepša život drugom čoveku samo ako to želi“ – njegove su reči.

I eto, drage čitateljke i čitatelji, još jednom važnog prisećanja da je jedina prava svrha našeg postojanja razmena sreće sa drugima.

Samo onoliko koliko pružiš – toliko si bogat.

L.

1 KOMENTAR

  1. Moja mama mi je, kada sam ja postala majka i tek izasla iz porodilista, napisala jednu poruku, pisamce. Cuvam ga i nosim uvek sa sobom. „Čini dobro jer to je jedini nacin da budes srecna“. Godine i iskustvo su mi dokazale da je potpuno u pravu. Ne dam da me losi ljudi, teski periodi u zivotu promene. Mnogi se prozlobe. A moja snaga je bas u tome, u toj, neko bi rekao , „slabosti“.

Comments are closed.