Novu godinu i Božić vezujemo za dobro poznatu ličnost, darovatelja i nasmejalnog deku koji nam donosi poklone. Da, pričam o Deda Mrazu. Da li znate kako je nastao? Zašto je njegovo odelo baš crveno- belo? Odakle običaj da se pokloni ostavljaju u čarapi? Sve ovo i još više…

Priča kaže da je Sveti Nikola bio hrišćanski biskup u 4. veku. Holandski imigranti su u 17. veku stigli u Ameriku, osnovali koloniju Novi Amsterdam i nastavili su da obeležavaju praznik Svetog Nikole koji deli darove. Englezi su potom preuzeli koloniju i preimenovali je u Njujork. Međutim, mališani iz Engleske su čeznuli za darovateljem. Ali, postojao je problem. Protestanti ne slave svece i ne poštuju takve običaje… bila im je potrebna nova Božićna tradicija. Odlučii su da pomere vreme darivanja. Tako je Sveti Nikola na Badnje veče počeo da ostavlja deci poklone. Lik Svetlog Nikole postepeno je zamenio Božić Bata, koji je tokom sedamnaestog veka postao deo britanskog folklora. Vremenom je preimenovan u Deda Mraza, te je, iz godine u godinu, počeo da se pojavljiuje u sve više domova. Postao je živopisna figura, a ljudska mašta mu je dala belu dugačku bradu, obojila mu je odeću u crveno, dala sobove koji vuku sanke kojima leti po svetu, spušta se kroz dimnjak, pa u čarape ili pod jelkom-borom ostavlja poklone onima koji su bili dobri.

Pisma Deda Mrazu

I dok neki tvrde da Deda Mraz živi na Severnom polu, drugi veruju da živi u Finskoj bliže GMT zoni kako bi uspeo da poklone dostavi u pravo vreme. Jedne godine je na adresu Deda Mraza u Fairbanks, na Aljasci, verovali ili ne stiglo čak 120 hiljada pisama! Ono što je stvarno fenomenalno je epilog ove priče. Naime, deca koja su na poleđini pisma napisala povratnu adresu, dobila su natrag razglednicu sa žigom Severnog pola.

deda mraz1

Koreni u paganskoj mitologiji

Današnji internacionalni Deda Mraz je rezultat preplitanja mnogih tradicija i legendi raznih naroda. Među prvima je bio dugobradi Odin, jedan od glavnih germanskih bogova. On je jahao osmonogog konja, za koga su deca u čizmama ostavljala šargarepe, slamu i šećer. Odin je bio srećan što deca hrane njegovog konja, pa im je zauzvrat u čizmama ostavljao poklončiće i slatkiše.

Baka Mraz i pomoćnici

U određenim zemljama usvojeno je i verovanje koje kaže da deka ima suprugu – Baku Mraz I da mu ona  zajedno i sa njihovim prijateljima – patuljcima pomaže da odabere i spakuje poklone koje posle daruje  raznosi po svetu.

U Holandiji i Belgiji Sveti Nikola ima svoje pomoćnike.Oni se zovu Crni Petar. Tradicija o Svetom Nikoli ima paralela sa germanskom mitologijom i nordijskim bogom Odinom, to uključuje bradu, šešir i koplje kao i torbu koju drže njegove sluge kako bi uhvatili nestašnu decu. Kao i Odin, Sveti Nikola jaše belog konja koji može da leti kroz vazduh. Pisma od slatkiša koje Crni Petar daje deci asociraju na Odinovo stvaranje runskih slova. Pesme koje se recituju tokom proslave i pesme koje pevaju deci su posvećene Odinu kao bogu poezije. Odnos Crnog Petra i Svetog Nikole u Holandiji isti je kao onaj koji imaju američki vilenjaci i Deda Mraz. Prema predanju, Sveti Nikola ima svoje Crne Petre za svaki zadatak. Crni Petar koji navodi brod od Španije do Holandije, Crni Petar koji se penje na krovove i spušta poklone kroz dimnjak…

deda mraz3

Pokloni i deca

Opšte je poznato da su deca najveći obožavaoci Deda-Mraza. Ona veruju da se muškarac sa dugačkom belom bradom, odeven u crveno odelo spušta niz dimnjak ili kroz prozor i ulazi u njihov dom kako bi im pod jelkom ostavio poklone. Još jedna legenda koja je vezana baš za dobijanje poklona, uči decu da veruju da će im deda Mraz ostaviti pokon ukoliko su bila dobra protekle godine.

Danas  je dovoljno da detetu kažemo da ako ne bude dobro neće dobiti poklone. U Italiji će ih, umesto poslastica, u čarapama čekati ugalj. Međutim nisu decu zastaršivali samo izostajanjem nagrade, već pravom kaznom. U legendama alpskih oblasti je pre Deda Mraza živeo Krampus, demon koji je kažnjavao bezobrazne mališane. Tamo se i danas početkom decembra mladići oblače u kostime Krampusa i plaše decu, hodajući ulicama i zveckajući zarđalim okovima.

three red and green christmas stocking mounted on wall 1734424

Čarapa i poklon u njoj

Postoji mnogo legende o životu Deda Mraza, ali jedna od najpoznatijih je priča o tome kako je Sveti Nikola započeo običaj kačenje čarapa u kojima se kriju pokloni, koji je posebno popularan u zapadnoj kulturi. Legenda kaže da je Sveti Nikola, u stvari, nije izmišljen. Bio je bogati episkop i anonimno je pomogao devojčicama koje je otac zbog siromaštva hteo da pošalje u javnu kuću, pa ih je tako spasao od prostitucije. Naime, dva puta je u toku noći krišom ulazio kroz prozor i ostavljao zlatnike, a treći put je otac motrio na prozor pa je Sveti Nikola ušao kroz dimnjak. Kako su devojke sušile svoje čarape pored kamina, ostavio im je zlatnike u čarapama. Posle smrti on je kanonizovan i postao je svetac koji je zaštitnik dece.

Božić Bata

Veruje se da je srpski Božić Bata nastao u 19. veku. Prema predanju, on je dobroj deci na Božićno jutro donosio poklone. Iz tog perioda pa sve do danas ostala je sačuvana  i dobro poznata božićna pesmica: “Ide Božić bata, nosi kitu zlata, da pozlati vrata, i oboja poboja, i svu kuću do krova“. Božić Batu bi najčešće igrao najstariji član porodice, koji bi tako maskiran dolazio u kuću u rano jutro pevajući i donoseći deci poklone. U kasnijim godinama, Božić Bata inicijalno bio je obučen u kožni gunj i šubaru. Međutim pod uticajem austrougarske ilustrovane štampe, postepeno je počeo da dobija zapadnjački izgled.

Deda Mrazova odeća

Zabluda  je da je Deda Mrazovo crveno-belo odelo poteklo iz reklame za jedan popularni brend. Mnogo pre nego što je poznati napitak prvi put napravljen, Sveti Nikola je prikazivan u odeći crvene boje. U viktorijansko doba on je slikan u zelenim, crvenim, plavim i braon odorama, ali je crvena boja bila najzastupljenija.

Kako da te zovem?

Deca širom planete veruju u likove koji su nastajali od Svetog Nikole: u Britaniji je to Father Christmas, u Francuskoj Pere Noel, u Nemačkoj Cris Kind, dok u SAD Kris Kringl prvo postaje Sinterklaas, da bi se na kraju pretvorio u Santa Clausa. Božić Bata i danas ponegde postoji, uglavnom u zabačenim srpskim selima, iako se polako i zaboravlja.

deda mraz4 1

Deda Mraz kao inspiracija

Posle objavljivanja poeme anonimnog autora „Posete od Svetog Nikole“ (danas poznatija kao „Noć pre Božića“) u mestu Troj u državi Njujork 23. decembra 1823. godine neke moderne ideje su naizgled postale kanonske. Sveti Nikola je opisan kao „bucmast i debeo, pravi veseli stari vilenjak“ sa „malim okruglim stomakom“ koji se „trese kao puna zdela želea kada se smeje“. Mnogi od Deda Mrazovih modernih atributa su ustanovljeni u ovoj pesmi, kao što su kao vožnja na sankama koje sleću na krovove, ulazak kroz dimnjak i puna torba igračaka.

Jedan od prvih umetnika koji je definisao moderni izgled Deda Mraza bio je Tomas Nast, američki karikaturista iz 19. veka čija se slika Deda Mraza 1863. godine pojavila u nedeljniku “Harpers Weekly”. Priča da Deda Mraz živi na Severnom polu takođe je Nastovo delo. U to vreme  “najvoljeniji dekica na svetu” dobio je i krzneni ogrtač. Danas tradicionalna crvena boja njegovog kostima, zamenila je prvobitnu žuto-zelenu 1868. godine kada su Deda Mrazu dodate kočije i irvasi.

2 KOMENTARA

Comments are closed.