Devojka po imenu Milica Vukoman, studirala je psihologiju tri godine, zapala u mini krizu, promenila faks i sada studira komunikacije i odnose sa javnošću a u međuvremenu je odlučila da se okrene i šminanju, započne blog i instagram profil sa veoma zanimljivim fotografijama. Kako ga ona još naziva – svojim meditativnim vremenom iz kojeg na kraju nastaju kreativni radovi. Radi kao freelance šminker za razne prilike. Voli da poklanja i pakuje poklone, da pali mirišljave sveće i da pije stvari na slamčicu.

A dok smo ispijale limunade na slamčicu, smejale se i uživale u toplom jesenjem danu, ispričale smo se na teme kako je sve počelo, koji su joj omiljeni radovi i zašto je uopšte počela da šminka…

Draga moja: Kada si počela da šminkaš, i kako je sve uopšte počelo?

Milica: Počela sam da se šminkam negde u šestom razredu osnovne škole, tada su to bili kreoni na donjem kapku u nekim plavo-zelenim nijansama, maskara i to je to. Bila sam baš šmekerka. Pravo da ti kažem ne sećam se kada sam tačno baš odlučila da se bavim šminkanjem, ali sećam se da sam malo po malo sve više vršljala po maminom neseseru sa šminkom i onda mi se osladilo! Mislim da sam se baš zainteresovala za to kada sam otkrila „make up gurue“ na youtube-u.
Znam da u to vreme pojma nisam imala o tome da postoji lažna šminka i sećam se da sam bila presrećna da sa nekog sumnjivog sajta naručim neke Urban Decay četkice i neku njihovu paletu senki i to sve za 1500 dinara i još sam mislila kako sam carica što sam tako dobro prošla –  da bih posle par godina skontala da je to sve malo nemoguće i da ti proizvodi ili ne postoje uopšte u njihovoj ponudi ili koštaju mnooogo više od 1500. Ali hej… makar sam naučila lekciju.
Instagram sam otvorila kasnije od pola ljudi koje ja poznajem, i nisam odmah imala ideju da to bude isključivo makeup stranica, ali kako sam krenula da kačim fotografije shvatila sam da bih to mogao da mi bude idealno mesto za moje umetničko-šminkersko izražavanje.
U toj fazi još uvek je to bilo samouko i usmereno na samu sebe i htela sam da se dalje školujem za to i da na neki način savladam tehnike šminkanja , onog klasičnog, lepog, pa i da počnem time da se bavim.
U junu 2017.  završila sam kurs šminkanja kod Dragana Vurdelje, nakon čega sam jedno vreme radila kao asistent u toj školi, šminkala na modnoj reviji, prisustvovala snimanju spotova, reklama i iskreno stekla stvarno ogromno iskustvo i uvid u taj glamurozni život šminkera.
Nakon toga sam počela samostalno da se bavim šminkom, na način na koji sada to radim, dakle freelance, po pozivu, gde treba – stvorim se i šminkam. Shvatila sam to kao svoj biznis uz koji i dalje stavljam sve ove malo luđe fografije na instagram, onako što iz nekog gušta, što iz nade da će baš takva šminka nekome zatrebati za neki editorial.

Draga moja: Gde ponalaziš inspiraciju i ideje?

Milica: Inspiraciju stvarno pronalazim svugde. Nekad se desi da mi samo nešto padne na pamet pa rešim da to uradim, nekad zacrtam sebi da ću da pravim novi look pa sedim ispred ogledala i posmatram svoje lice ne bi li mi došlo šta i kako bi mogla nešto da izvedem. Ponekad me moj dečko inspiriše na nešto ili mi da neku sjajnu ideju, pa mu je ja ukradem, a nekako najčesće samo sednem sa nekom idejom, krenem da se šminkam i onda se na pola to pretvori u nesto drugo, posle toga nešto treće i na kraju ispadne ono što bude krajnja fotka na instagramu. Dogodi se i da napravim jednostavan make up look, uslikam se, i onda umesto da skinem šminku dodam još nešto, neki facepainting preko toga pa se opet uslikam, pa još nešto, i tako znam da će bar nesto od toga da ispadne dobro. Najbolje je kad zadam sebi nešto tematski, jer mi onda mnogo lakse padaju ideje, budući da znam nekako na šta da se fokusiram.

Draga moja: Da li si razmišljala da se baviš body-artom, s obzirom da ovo što radiš liči face-artu?

Milica: Iskreno lice je vrlo malo i zahtevno platno, verujem da je mnogo veća sloboda kada imaš celo telo da na njemu slikaš. Razmišljala sam da to radim, ali u tom slučaju bih morala da uvek imam nekog modela pri ruci, neku drugaricu za mučenje, jer ja sama još uvek nisam dovoljno hrabra da svoje telo pokazujem i da na njemu radim. Za sad je to samo lice, ali nikad ne reci nikad, body art je svakako logičan sled cele ove priče.

Draga moja: Da li postoji nešto što ne bi mogla da nacrtaš, ili da ti je neko tražio a da nisi umela ili znala?

Milica: Bilo šta što je ravno što treba da se crta je bas nezgodno zato što je lice sve, samo nije ravno. Tako da te neke ravne linije mi uvek predstavljaju haos, jer moraju da se rade gledajuci iz jednog istog ugla kako bi se napravila optička iluzija, što dalje znači da slika može da se napravi samo iz tog ugla, a ako on i nije nešto lep za slikanje onda možes samo da se nerviraš na kraju.(smeh)

Međutim, nekada i nije ni do toga kako se nešto crta. Veliki deo ovoga što ja stavljam na instagram zavisi od fotografije i od ugla slikanja, a na slici nema šanse da se uhvati celo lice – ili se ne vide strane lica, ili jedan obraz i onda je u tom smislu zahtevno. Umm, pa ne znam. Za mnoge stvari bi mi falio materijal, možda neka još profesionalnija facepaint oprema.

Sve ostalo je pitanje probe i pokušaja. Moje je da probam da nacrtam šta god je to što bi mi neko tražio i to najbolje moguće, pa sad, nekad nešto ispadne brutalno, nekad samo okej, nekad bezveze, ali tako se stiče iskustvo.

Bilo je par situacija kada sam radila facepainting za dečije rođendane, pa nisam znala karaktere iz „Patrolnih šapa“ koji su bili pravi hit, pa sam svaki put morala da tražim na netu i gledam u telefon da bi to ličilo na nešto.

Draga moja: Koji su tvoji omiljeni radovi i zašto?

Milica: Omiljeni radovi su tako nekako subjektivna stvar. Svaka moja slika me tačno vraća u period kada sam je pravila, ili se tačno sećam kako sam se osećala ili kako sam je radila. I što bi svaki umetnik rekao „to su sve moje bebe, sve ih podjednako volim“, ali ove radove bih izdvojila:

kiwinit

Jedan od prvih mojih radova gde sam bila baš onako ponosna na sebe jer sam baš izdvojila vreme da potrefim detalje sve – kiwinit

 

Ursul

Super sam se zabavljala dok sam pravila ovaj look. Najbolji deo mi je bio kada je moj dečko ušao u sobu gde se šminkam i video me ovakvu. Mislim da će ga ta trauma zauvek proganjati.

 

mindblowns

Ovaj obožavam jer ima neku priču iza same slike. Baš sam bila inspirisana time kako stvarno svi gledaju svet samo iz svoje perspektive i kako postoji onoliko „istina“ koliko ima ljudi. Obojeni smo svim dosadašnjim iskustvom i događajima u životu i uvek stvari gledamo provučene kroz taj neki naš filter.

 

violeet

Ovaj look napravljen je za najviše 10 minuta. Pravila sam neki prolećni look i nikako nisam bila zadovoljna. Crtala sam dva sata, slikala se, pokušala nešto da napravim od toga i nikako da bude okej. Na kraju sam sve to skinula, izašla sam napolje da prošetam kucu, usput videla ljubičice, napravila ovo, slikala se i išla negde dalje u kupovinu gde već, a slika je dobila veliki broj pohvala i baš se ogromnom broju ljudi svidela. Meni je jedna od omiljenih jer me je naučila koju moć ima dobra ideja, i kako je nekad ta super ideja ili inspiracija bolja od 2 sata crtanja bez ikakve ideje.

 

Lovestory

Ovu sliku takođe baš volim. Ideja je da prikaže taj neki san koji većina žena ima o udaji, toj ludoj ljubavi, svom čoveku i onda da sve posmatra kroz prizmu toga – to joj je u očima. Nekoliko godina pre ovoga sam za moju salsa školu Havanu, napravila sličan look sa zenicom kao glavom pa sam rešila da ponovim postupak u drugom kontekstu.

 

yellowassasain

I ovaj mi je jedan od onih gde boja i ideja urade svoje, a veoma su jednostavni za uraditi. Meni se strašno dopada ovaj look. Verovatno zato što me hvata neka pomama za žutom bojom ovih meseci, ali i zato što mi samo nekako izgleda kul. Ovo je inače šminka jednog karaktera iz igrice, koju mi je dečko pokazao i morala sam da maznem i samo promenim boju (ali dala sam priznanje tom karakteru u opisu fotografije na IGu, tako da je sve okej).

Draga moja: Da li su tvoji crteži način da izraziš svoju kreativnost ili imaju neko drugo značenje?

Milica: Rekla bih da da.

Moji crteži su neko moje istraživanje sopstvenih granica kreativnosti i način da vežbam svoju kreativnost i inspiraciju da ne zarđaju. Takođe, vreme kada se šminkam je neko moje meditativno vreme. Kada sednem da radim bilo koji look to je moje vreme gde ja najviše uživam, raširim šminku, upalim šminkersko ogledalo, pustim muziku i provedem dobrih sat,dva,tri, šminkajući se, slikajući se i obrađivajući fotke. Živim svoj „život poznate zvezde“ u svojoj kući.

Vrlo često moji lookovi u realnosti izgledaju potpuno drugačije, tj. ne budu tako dobro osvetljeni, opusti mi se lice, pa se nešto preslika, i vidi se šira slika, a to je da ja sedim u trenerci i nekoj pokućnoj majici i to tako radim. Verovatno bi bilo baš zanimljivo da objavim i neki taj „behind the scenes“ momenat.

Draga moja: Gde bi volela da budeš z a5 godina? Da li bi želela da se baviš šminkanjem?

Milica: Hmm, za pet godina, poslovno vidim sebe da se i dalje bavim šminkom na neki način. Volela bih da otvorim neku svoju šminkernicu, da obučavam druge devojke šminkanju, da radim za neke photoshootinge na kojima pravim ovakve alternativne lookove i nešto tako malo drugačije. Da radim kampanje za neke makeup proizvode ili brendove. Ali da, svakako u tim vodama, budući da mi je to zaista strast i da mi nikad nije teško da šminkam druge i sebe i da mi je jednostavno zabavno.

Draga moja: Koje su to žene kojima se diviš i koje te inspirišu?

Milica: Beyonce mi je još u osnovnoj školi bila favorit mada su se razlozi menjali. U početku  mi je bila devojački idol, zbog izgleda ili pevanja, ali sada se stvarno divim njenoj radnoj etici i profesionalnosti u njenim nastupima, koji su zaista svaki put na nivou.

Zatim youtuberka KathleenLights, nju obozavam da pratim jer je zabavna, prizemna i u moru fejk ličnosti vrlo prirodna i svoja.

Ovako na instagramu postoji dosta devojaka koje stvarno „kidaju“ kako rade šminku i kakve ideje imaju. Nekako, ako krenem da nabrajam nema kraja.

Draga moja: Šta bi poučila čitateljkama?

Milica: Čitateljkama bih poručila da obrate pažnju na sve one situacije u kojima im vreme stane i gde se potpuno izgube i uživaju. A da zatim smisle najlepši način da to pretvore u karijeru i da se razvijaju u tom smeru. To im garantuje da im nijedan radni dan u budućnosti neće teško pasti, jer će uvek raditi ono što vole.

Da budu hrabre. Iz mnogih situacija u svom životu sam naučila da kad uradim nešto što me isprva plaši, to ispadne najbolje i tad najviše naučim i postignem. Sreća prati hrabre.

Razgovarala: Coka

3 KOMENTARA

  1. Divno je kada mladi ljudi znaju šta žele i idu ka svom cilju. Privilegija je raditi posao koji te ispunjava. A postoji i hobi, na koji su ljudi pomalo zaboravili. Zapravo, ako nešto jako želimo i radimo na tome, to će se i ostvariti. Treba verovati sebi, drage moje. I da, sreća prati hrabre!

  2. Milice, ti.si zaista srecna , jer si pronasla svoju strast u necemu sto radis, a to je , veruj, privilegija.Neko prozivi zivot ne otkrivsi taj fenomenalan osecaj.
    Vazno.je da ako ga nismo.osetili.do sada, tragamo i dalje…ili zastanemo, pa mozda shvatimo da zapravo i ne primecujemo da nam je to nesto pravo “ nadohvat ruke“, a nemamo hrabrosti da ga zgrabimo…i.konacno.uzivamo poslu koji radimo

  3. Prelepo je prepustiti se pratiti svoje unutrašnje želje. Svaka čast Milice!

Comments are closed.