Uz prvu jutarnju…Ponedeljak ujutru. Budna pre pet, a ne moram…navika valjda. Ustajem…uobičajeni rituali…Voda za kafu, umivanje , uključim lap top, zakuvam kafu, uključim tv…

I ugledam dečaka od nekih sedam-osam godina kako vozi bicikl…

Pomislih koliko puta sam u njegovim godinama poželela da preko noći odrastem. Da radim šta ja hoću i kada hoću. Da sam gospodar svog vremena i života.

Pomislih koliko mu sada zavidim na njegovim godinama i bezbrižnosti.

Kad si dete misliš da je neka strašna nagrada što ćeš jednog dana odrasti i niko te neće terati da jedeš supu.Onda odrasteš i shvatiš da je sve što si trebao da želiš jeste da zauvek ostaneš mali.

Da budeš ušuškan što je duže moguće.

Da budeš mažen.

Pažen.

Da se ne otimaš iz zagrljaja.

Da se ne izmičeš od poljubaca.

Da je odrastanje jedna velika zamka.

Da nedostatak supe i belog stolnjaka na trpezarijskom stolu nije nikakva radost.

Da će doći dan kada će ti nedostajati i galama i vika.

Da će doći dan kada će ti se rugati obaveze.

A nekada sam sa treskom zatvarala vrata sobe želeći da budem ostavljena na miru.

Odrastanje nije nikakva radost i sreća. Ono je češće otuđenost.
Odrasli misle da ti ne trebaju, ti se ubediš da ih ne trebaš.

Detinjstvo je spokoj.

Detinjstvo je baka koja razvija pitu.

Detinjstvo je sigurnost.

I spoznaja da ništa ne moraš sam.

Odrastanje je alarm koji stalno zvoni.

Podsetnici koji pište.

Rođendani koje ne smeš da propustiš a kojima se sve manje raduješ.

Nove godine koje sve češće dočekuješ u pidžami, sama..

Detinjstvo je ono kada se plašiš kontrolnog, oblačiš srećnu majicu i pišeš srećnom olovkom.

Kad si mali raduješ se letu. I šetnji. I parku i klupi.

Onda odrasteš i počneš da podrazumevaš.

I izlaske i zalaske sunca. I zvezdano nebo. I kišu. I drugarstvo. I novac. I retko se istinski raduješ jer je toliko mnogo stvari koje sebi sam možeš priuštiti i za kojima si zaboravio da žudiš.

Odrastanje nije nikakva nagrada. Niti bolji deo života.

Detinjstvo je.

Njegov najveći smisao.

Nije radost moći sve i imati sve. Radost je u čekanju. U željenju. U nadanju da te čeka nešto baš sjajno dok te za ruku drže i za tebe navijaju one koje najviše voliš.

Odrastanje je napravi ručak uveče za sutra. Odledi meso. Operi posteljinu. Kupi farbu. Ofarbaj se. Nalakiraj nokte. Usisaj, ispeglaj, obriši. Složi.

Gledaj kada prelaziš cestu. Ne trči jer odrasli ljude ne trče osim ako se ne bave sportom. Ne psuj. Ponašaj se. Čitaj dovoljno. Pij tečnost. Nemoj da izlaziš previše. Izvršavaj sve svoje radne zadatke na vreme.

I ako mene pitate, odrastanje je jedna velika prevara. Sve svoje „odrasle“ godine i svu slobodu koja je s njima stigla menjala bih za samo jednu noć gde dišem u bakina leđa i naslanjam se na njih.

Ljiljana Đurišić

Rođena sestra Ironije, unuka Satirike i majka Koluta Očima