Draga moja, baš nisam očekivala ovakav razvoj događaja… Porazila me pojava ove korone i sve što nam se dešava, a razmere još ne možemo da znamo i sagledamo…a i ne piše mi se o fucking coroni, al se sama nameće. Aktuelna je i neizbezna. Popularna. Dosadna. Strašna. Prisutna. Odakle god da je došla – s vuhanske pijace, američke ili neke tuđe laboratorije, kao posledica napredne tehnologije čiji smo ponosni vlasnici i ovisnici pa smo je i zaslužili uništavajući prirodu i svet oko sebe – mi, narcisoidni, besni, brzi, nezahvalni ljudski rod.

Baš je nisam očekivala – zamišljala sam jednu lepu okruglu godinu, ispunjenu prosperitetom i slavljima – jubilejima, venčanjima, dečjim smehom, stasavanjem. Ježi me pomisao na predhoni tekst – onaj o bombardovanju, čija se početak desio na jučerašnji dan, pre 21 godine. Ježi me svest o tome da je opet neki istorijski, sudbinski trenutak. Ježi me pomisao da sam podsećanjem prizvala ovo. Ježi me jer mi nije jasno kuda dalje, jer ne vidim izlaz iz ove situacije, jer mi nije jasno kako će izgledati život posle epidemije, pandemije, covida19, korone. Danima izbegavam da napišem ove reči, da izgovorim ime nevidljivog neprijatelja.

Prijateljica mi reče – svet posle, biće svet bez umetnosti. Prestali smo da radimo, mi umetnici među prvima. Naša delatost nije neophodna, nije svrsishoda u ovakvim momentima, samo je opasna, potencijalno ugrožavajuća – za publiku, za nas.

U pozorište, moje stalno prebivalište poslednjih dvadesetak godina nisam kročila više od deset dana. Tamo gde mi svako jutro počinje kafom i „tandijem“, a večeri u nizu se završavaju aplauzom i druženjem u bifeu. Sada s kolegama gledam i komentarišemo u viber grupi snimke online predstava koje se vrte na pozorišnom sajtu.

Umetnost se preselila na internet. Život se preselio na internet.

Deci, mojim malim učenicama balerinama šaljem snimak da nauče koreografiju. Roditelji šalju snimke savladanog gradiva. Sofija je poslala crteže. Jedna mala Petra mi se javila telefonom da mi kaže da joj nedostaje balet. Mirka neće da igra bez svojih učiteljica i drugarica, a Natalija osmišljava sopstvenu koreografiju. Mili je pomogao brat, pa je koreografija poprimila obrise repa i hiphopa.

Deseti dan vanrednog stanja, karantina, izolacije, samoizolacije odžala sam prvi online #baletfit čas u životu. Snalazimo se. Internet je ipak naša oaza. Živela nam mreža! Vrtimo se u krugu apsurda. Čitam „Mrežolovku“, autor romana o onome koji hvata mrežom (ovom savremenom ne ribarskom), i/ili biva uhvaćen u tu istu mrežu je niko drugi do moj otac. Ne znam šta će biti na kraju.

 

balet na kunjihnjskom podu
balet na kunjihnjskom podu

 

Od baleta ni „b“ u ovom tekstu, @Draga moja! Balet je na ekranima, dostupne su nam predstave, izložbe i razni časovi online. Ali ima tu još jedna začkoljica. Sedam devojaka je danas samnom vežbalo. Njih sedam su videle moju kujnu, moj krevet, moj habitus, moje zidove, moju „dušu“. Bile su moji gosti, kao što sam i ja bila u njihovim domovima. Nije li to stepen bliskosti više?