Uz prvu jutarnju… 

Pet minuta u mojoj glavi izgleda baš ovako…

Uh, kako bih dremnula još malo. Zašto bar jednom ne bih mogla da ostanem u krevetu ceo dan! Kakvi Karibi, to bi bio odmor! Krevet, sladoled i filmovi.

I čokolada. I vino. I on. Joj Bože, nikad ja neću smršati. Možda bi trebalo da pređem na hrono. To bi bio izazov.

Što se sad svađaju?! Opet se otimaju oko neke gluposti…

Zašto ne mogu da budem kao one mame sa Instagrama? Uvek nasmejane, tip-top sređene, a deca savršena…ne kao ovi moji divljaci…

Jao šta sve imam danas da uradim. A telefon ću baciti…

Moram malo da se organizujem.

Moram da organizujem celu kuću.

Zavese bi mogle na pranje.

Pročitala sam, neka mama je napisala, da je spavaća soba zapravo odraz života.

Bože, molim te da to nije tačno.

Moram da uvedem malo reda.

Pogledaj, pa pola ovih stvari im je već malo.

Treba da očistim i frižider. I zamrzivač. Koliko hrane bacamo… Šta da spremim za ručak? Možda ćufte? To niko ne jede. Ili neke makarone? Pa to su jeli juče. Onaj sir je gotov, možda može u pitu. Ma, poručiću im picu. Mogu i ja da odmorim.

Ne znam zašto ne mogu da budem kao moja sestra.

Ona je u fazonu „boli me dupe za sve“.

Trebalo bi da uradim generalno čišćenje.

Ali prvo moram da kupim sirće i limuntus. I da pobacam svu ovu agresivnu hemiju. Ko zna kako to na decu utiče. Ako im nekad nešto bude falilo, ja ću biti kriva, jer koristim sve te otrove.

Ok, ako ne krenem odmah…Evo ih, hoće doručak….Čekaj…
Što su se ućutali???Da li je sve u redu?!
O, ne! Šta ako uđem tamo i…

Mamaaa…Maaaaaaamaaaaaaaa….

Jebeš mi sve ako ne prodam bubreg i pravac Kuba…

Ljiljana Đurišić

Rođena sestra Ironije, unuka Satirike i majka Koluta Očima