Meri Grosholc  je žena koja je osnovala prvi muzej voštanih figura u ulici Bejker u Londonu 1835e godine.  1884-e godine, muzej je stacioniran, u zgradu nekadašnjeg Planetarijuma, gde se i danas nalazi. Kupola muzeja koja se vidi i iz daleka, glavno je obeležje ovog mesta za koje se procenjuje da ga je do sad obišlo više od 250 miliona posetilaca.

Sve  figure koje se nalaze u muzeju izrađene u prirodnoj veličini i neverovatno su realistične. Umetnici su se potrudili da možete da zapazite fascinantne detalje na figurama kao što su,  suznice u oku, bore, mladeži, ispucali nokte, pa čak i naslage hrane između zuba kod nekih.

Za stvaranje jedne figure, potrebno je oko šest meseci, stotine prezicnih merenja stvarnih modela i neshvatljivo velika količina voska (oko jedne tone), a procenjena vrednost pojedinačne figure iznosi 45,000 dolara!  Da bi nastale kosa, brkovi ili brada lepi se jedna po jedna vlas.

Muzej ima mnogobrone ogranke u velikim svetskim gradovima. U svim ovim muzejima izloženo je na desetine figura istorijski I kraljevskih ličnosti, muzičara, sportista, glumaca ali I ozloglašenih ubica I njihovih žrtava.

No, ko je bila Meri?

Njen jednostavni život se promenio kada joj je preminuo otac i kada je njena majka potraila pomoć od čuvenog modelara Filipa Kurtisa koji je tada radio u Parizu kao tvorac voštanih figura.

philippe Curtius
Philippe Curtius / Jospe / https://creativecommons.org/licenses/by-sa/3.0/legalcode

Tu, kod njega, Meri  njena majka dobile su posao kao pomoćnice. I baš tu, Meri je upoznala  sestru kralja Luja 14og koja je uočila njen talenat. Kada je imala 17 godina, Meri je napravila svoje prve figure: Voltera, Frenklina I Žan Žak Rusoa.

 

149386947 a40d25380f z
The wax statue of Voltaire on display at Madame Tussauds, London.

U isto vreme, obzirom da je bila u dobrim odnosima sa kraljevskom porodicom, kada je izbila Francuska revolucija, Meri je uhapšena. Uspeo je da je spasi Filip Kurtis uz nagodbu da će ona praviti posmrtne maske ljudi koji budu umirali pod giljotinom.

wax death masks
Guillotined heads / Herb Neufeld / https://creativecommons.org/licenses/by-sa/2.0/legalcode

Tako je Meri postala svedok užasnih dešavanja i taj užas bio je i deo njenog posla. Uprkos svemu tome, Filip Kurtis, prepoznajući njen talenat, upornost, posvećenost i hrabrost, ostavio je u nasleđe ovoj devojci sve svoje figure.

Meri se potom udala za Fransoa Tisoa i sa svojim nasleđenim figurama otišla u Englesku gde prvi put izlaže radove. Zbog ratova koji su usledili više se nije vraćala u Francusku i život je posvetila ovom neobičnom zanatu.

Jedan od njena dva sina, Josef, bio je njen najveći saradnik. Poslednja figura koju je napravila bila je figura nje same.

ae658d043e48915e22a36d9103af50d501dbaac6
madametussauds.com

Bilo je to 1842 godine.  Meri, čuvena madam Tiso, umrla je u 88oj godini, u aprilu 1850-e godine.

 

L.