Uz prvu jutarnju… 

Mi žene smo lude 100%. Naime, znamo roditi, odgojiti, voziti svemirski brod, sagraditi kuću i voditi državu, ali rastumačiti šta je ON mislio , to ne ide….nikako…

Kao da priča nekim davno zaboravljenim jezikom, pa ti, ženo, udri.

Možda je mislio ovo, možda ono, šta ako je ovo, majku mu, šta ako nije ono… I tako u krug. To je prosto neverovatno koliko smo u stanju vrteti jednu te istu stvar iz sto, ma kakvih sto, hiljadu uglova. I da se razumemo, nije to samo u vezi. The Njega, mi tako igramo ping-pong skoro sa svim stvarima koje nam se dešavaju u toku dana.

Od kupovine stana, visoke politike, do odluke da li da stavimo još jedan sloj maskare. To su trezorske kombinacije u vezi s poslom – je li trebalo da pošaljem onaj mail ili ne. Pa u vezi s decom – je l’ kakilo, koje boje, šta ako nije one kao kod svih… Šta ako stavim tri jaja… Ma trebala sam dva, sada kada sam već poslužila kolač i svi se uveliko dave njim.

A stvar, u suštini, jako prosta i jednostavna. Piši kako govoriš, čitaj kako piše. Nema tu skrivenih poruka, tajnih šifri i majanskih kalendara, ne.

Dva plus dva su četiri.

Idemo na kafu – znači idemo na kafu.

Volim te – znači volim te.

Lepa si – znači upravo to.

Da si, ženo, lepa.

Ali, a, a.

Nama “lepa si” nije dovoljno, jer od nas ka njima uglavnom ide sljedeća kontra: “Kako misliš lijepa? Je l’ nebeski lijepa ili ono, urbano lijepa? I danas baš nisam lepa – lepa, više sam prikriveno lepa. Nisam stigla do frizera, kosu inače češljam na drugu stranu, i ovo sam obukla, jer…”

Aman, STOP.

E, ovako mi stalno.

Kreće pravdanje, objašnjavanje, razlaganje i razglabanje. Bujica riječi koje su apsolutno bespotrebne. A sve što treba jeste zaustaviti se, nasmijati i reći hvala. Jedno prosto, malo, simpatično hvala.

No, dobro, to se uči.

Da se razumemo, i ja sam bila aposlutno ista. Neko mi nešto dobaci, napiše, počne objašnjavati ili da kompliment, ne daj Bože, počne se udvarati, ja se odmah, kao Indijana Džons, bacam u otkopavanje tajnih skripti egipatskih piramida i čitanje svih mogućih znakova oko sebe da dešifrujem šta je pisac hteo da kaže.

Čuj, voli me.

Ma da, možda se pretvara. 😉

U nekom momentu čini mi se da sam igrala sudoku i riziko paralelno svaki put kada bih dobila poruku od tipa koji mi se sviđa. A to je, priznaćete, mile žene, zamorno do koske.

A onda sam u nekom momentu života, ulazeći u meditacije i shvatajući od čega smo mi, u stvari, sastavljeni, otkrila šta nas žene goni pa da na nečije “idemo na piće” odmah pravimo scenario za sva tri nastavka Povratka u budućnost, Terminatora, Kuma, Dnevnika Bridžet Dožons i Sumrak Sage.

Mi smo, dragi moji, RAZLIČITI i utuvite to više sebi u glavu.

Nismo ravnopravni, nemamo iste energije, nije nam ista svrha i nikada neće biti, ma koliko se mi upinjali da se poravnamo. Poravnanja i ravnopravnosti u našim SUŠTINAMA nema. Ima RAVNOPRAVNOSTI na nivou bića, duše, jedino tu smo apsolutno isti.

Obje strane trebaju već jednom ovo prihvatiti i, što je najbitnije, izbalansirati.

Da pojasnim malo, žene su kreacija i one koje kreiraju i to su u stanju raditi šesnaest puta jače i moćnije od muškaraca, dok je muškarcima kosmički prirodno dat fokus, stabilnost i centriranost da rade samo JEDNU JEDINU stvar. Oni jedno, a mi uuuuuf…

Da još pojednostavim, muškarac je u stanju „voziti“ jednu traku, dok smo mi u stanju voziti šesnaest traka paralelno. I to suštinski i radimo, kuvamo desnom rukom dok levom tipkamo, u glavi računamo opcije gde na letovanje i sa kojim parama, dok verovatno imamo i zaposlenu nogu koja pojera stopalom ono što stoji na podu. On je fokusiran da plati račune, platiće ih i to je to.

Da, surova istina za neke, ljepota oslobađanja za druge.

Sad će garant sve one koje se bore za ženska prava i ravnopravnost da skoče na mene, ali izvinićete, moje dame, naprosto je tako. Nisam rekla ja, već Kosmos.

Zato, sledeći put kada poletite i raspete se na hiljadu strana, pokušajte se pitati da li vam je sve to što želite i to što radite potrebno baš u tom trenutku. Sigurno neke stvari mogu sačekati, a neke vam, nakon što se malo odmaknete od njih, verovatno nisu ni potrebne.

Ili kada Gospodin Savršeni nešto kaže, dušom se spustite na nivo da osetite osnovnu, jednostavnu komunikaciju koja je, moraćete priznati, sa njihove strane često jasna glasna.

Ako je rekao da si lepa, onda si, ženo, LEPA 🙂

Ne pali automobil kako bi odvozila još tri trake i odigrala Monopol i skužila šta je njegova tajna poruka. Zaustavi se u jednoj traci, ČUJ šta ti ima reći. I kaži hvala.

A vi, dragi muškarci, ako ovo čitate, ponekad preuzmite kormilo i odvezite par njenih traka, jer vaš izazov je upravo to. Olakšati kreaciji da kreira, jer je u stanju iskreirati mir, večnu ljubav i blagostanje na svim nivoima.

Eto.

Nek’ nam je sa srećom. 😉

P.S. Lepa sam 😉

Ljiljana Đurišić

Rođena sestra Ironije, unuka Satirike i majka Koluta Očima