Sreća. Svi težimo da budemo srećni, zar ne? Ali čini se kao da se brzo zadovoljimo malim stvarima. E tu nastaje problem jer upravo tada gubimo svest o tome da “veliko” nije potrebno za sreću. Ali ne, mi tražimo više i više i ništa nam nije dovoljno.

Najpopularnija i najprometnija šetačaka zona u Beogradu. Subota. Knez  Mihailova.

Sa drugaricom sam se dogovorila da se prošetamo. Ulica prepuna šetača, prodavnica, tu – i -tamo poneki štand sa nakitom i kućice sa kokicama čiji se miris širi okolo. Osvetljena u million boja koje su dolazile kako sa uličnih svetiljki tako i iz prodavnica i kafica. Iz svakog ćoška dopirala je neka druga muzika. Nezaobilnazno u popularnom “ Knezu” jesu ulični, kako bih ih nazvala… svirači i zabavljači, na primer.

Pažnju nam je privukao nastup dvojice mladića koji su izvodili vratolomije sa loptom. Mladi fudbaleri su pimpali loptu, izvodili trikove i prkosili gravitaciji. Ali, nešto drugo nam je u jednom momentu privuklo i potpuno odvuklo pažnju od performansa.

Bili su to mali Romi koji su sedeli na betonu. Posebnu pažnju mi je privukao jedan od njih koji je mirno sedeo, jeo kokice i ponekad bi “bacio pogled” na momke. Dečaku je očigldno sve bilo potaman. Ništa mu drugo nije bilo bitno. Ceo svet je bio njegov. Srećan, “zaranjao” je ruku u kesu punu kokica i sa uživanjem ih jeo. Nije mu trebalo nista više. Uživa. Srećan je.

I još nešto drage moja, opišite nam situacije koje ste doživele a koje potvrđuju da je sreća u malim stvarima – ispod teksta u komentarima!

Do sledećeg traganje, Coka

1 KOMENTAR

  1. Da, sreca jeste u malim stvarima, ali retko savladamo u potpunosti tu lekciju.Uvek jos ovo i ono…pa ce nam biti sve kako smo zamislili..i.nikad kraja.

Comments are closed.