Od svih afričkih plemena koja danas još uvek postoje, jedino u plemenu Himba se datum rođenja dece računa ne na dan kad je dete rođeno niti na dan kad je začeto, već na dan kada majka odluči da želi imati dete. U plemenu Himba veruju da dete samo bira roditelje. Jedino što dete ne može da izabere jeste kada će biti rođeno, već mora da sačeka dok se majka ne odluči da ima dete.

Kada žena poželi da postane majka, obično se osami i sedne ispod drveta u šumi, meditira i osluškuje zvukove tako dugo dok ne čuje pesmu detata koje želi doći na svet. Tek kada čuje tu pesmu, ide da nađe muškarca koji će biti otac tog deteta. Kada ga pronađe, ona ga uči ovu pesmu i pre nego fizički začnu dete, oni pevaju detetovu pesmu kako bi ga prizvali.

Kada ostane trudna, majka tu pesmu uči i sve babice i starije žene u selu, kako bi je, kada se rodi, svi okupljeni oko bebe mogli pevati u znak dobrodošlice. Ta pesma će kasnije pratiti dete kroz život.

Kako dete raste, i svi ostali u selu nauče njegovu pesmu. Ako dete padne ili se povredi, neko iz sela mu priskače u pomoć i peva mu njegovu pesmu. Ili kada dete napravi nešto prelepo ili prolazi sve one prepreke puberteta, tada mu ljudi iz sela pevaju pesmu u znak podrške i slave.

Himba Ondjongo Dance Namibia 18
https://nomadic-by-nature.com

U plemenu Himba postoji još jedna prilika u kojoj se detetu peva “njena/njegova pesma”. Ako žena ili muškarac iz plemena Himba učini neki prekršaj ili zločin, kojim krši društvene norme plemena, ljudi iz sela njoj ili njemu – koji bude smešten/smeštena u sam centar  koji je oformljen od svih ostalih žitelja u selu – pevaju njegovu/njenu pesmu.

NAM OL700 8213
https://www.olgafinearts.com

Ljudi iz plemena Himba na učenje lekcija gledaju ne kao na kaznu, već kao na način iskazivanja ljubavi i podsećanje na vlastiti identitet osobe. Kada prepoznaš svoju pesmu, više nemaš želju niti potrebu da učiniš nešto što bi bilo koga povredilo.

A u braku, ljudi svoje pesme pevaju zajedno.

Na kraju, kada žena ili muškarac iz Himba plemena leži u svom krevetu, pre smrti, svi ostali seljani, koji znaju njenu ili njegovu pesmu, okupljaju se oko nje ili njega i pevaju mu je po posljednji put.

Dakle, da! Svako ima svoju pesmu.