Draga moja, odlučila sam da danas sa tobom podelim priču o mom iskustvu sa zakonom privlačenja o kome se dosta govori poslednjih godina.

Nisam mogla ostati imuna na sve te govorancije u društvu o tome kako pozitivnim mislima i vizuelnim predstavama možemo privući ono što želimo. Mašta i zamišljanje lepih stvari nikad mi je bilo strano. Od malena sam volela da razmišljam o stvarima i događajima koje bih volela da imam. Kako sam rasla ove želje su dobijale sve realniji oblik, međutim nisam videla da mi to može doneti neku promenu osim trenutnog zadovoljstva kod o tome mislim. Tako sam i kao velika nastavila da pred spavanje zamišljam ono što nisam imala u stvarnosti.

O čemu drugom bi razmišljala jedna mlada osoba osim o zaljubljivanju i kako da osvoji njegovo srce? Nije bilo teško pogoditi gde ću pokušati da primenim ovaj čaroban recept. Drugarica koja je čitala dosta knjiga o ovoj temi dala mi je nekoliko saveta. Prvi je bio da mislim pozitivno i ponašam se kao da je on zaista sa mnom u vezi. Sa današnjeg gledišta izgleda malo bolesno pričati i misliti za nekoga da je sa tobom, a to u stvarnosti nije. Ipak, prihvatila sam igru. Na svoj mobilni telefon stavila sam njegovu sliku nao pozadinu. Kada sam bila nasamo sa drugaricama govorila sam da je on moj dečko, iako su one znale da nismo zajedno. Sanjarila sam o tome kako ćemo provoditi vreme u dugim šetnjama i biti kao i svi drugi zaljubljeni parovi.

Da ne bi sve ostalo u nekom međuprostoru izmeđi mojih fantazija i realnosti svojski sam se potrudila da ovo sprovedem u delo. U početku sam mu diskretno slala signale da mi se dopada kada god bismo bili u istom društvu. Okupljanja su postala sve češća, a naš odnos je postao sve više blizak. Satima smo razgovarali, dopisivali se i provodili vreme odvojeno od naših prijatelja izgubljeni u nekim zajedničkim svetovima.Mojoj sreći nije bilo kraja. Bila sam ubeđena da sam na dobrom putu, da je zakon privlačenja moje sreće sa njim dobro radio stvari. Samopouzdanje mi je bilo je svakoga dana veće i veće. Počeli smo da se viđamo nasamo. Sate smo provodili pričajući o muzici, drevnima civilizacijama, životinjama, prirodi… Činilo se da neprestano koračamo u mestu i da se našim susretima ne vidi kraj.

Međutim, naš odnos nikako nije prelazio onu granicu prijateljstva. Nije bilo poljubaca ispred kapije kada bi me pratio kući. Komplimenti nisu izostajali sa njegove strane, ali nije preduzimao sledeći korak. To sam tumačila kao znak da ja moram biti ta koja će pokrenuti tu temu. Nisam imala nikakvih sumnji, naprotiv. Moje mantre koje sam govorila, zamišljanja i meditacije učinile su da bez imalo straha preduzmem sledeći korak. Otvoreno sam ga pitala zbog čega odlaže trenutak kada će naše prijateljstvo postati ljubavna veza, kad je očigledno da se dopadamo jedno drugome. Kada je rekao da on u meni vidi samo prijateljicu kao da me je neko polio hladnom vodom.

Bila sam skamenjena. Šta se to desilo? Kako? Nemoguće da zakon privlačenja nije upalio. Sve sam radila kako treba. Trudila sam se. Radila na sebi. Kako to da samo meni nije uspelo? Usledio je period preispitivanja. Bila sam ubeđena da i on oseća isto. Iz njegovog ponašanja sam mogla to videti. Za sve sam krivila te proklete knjige i priče o zakonu privlačenja. Ko zna koliko bi trajalo traženje krivca da se nisam setila reči moje bake koja je umela da kaže da se sve dešava sa razlogom i da na neke stvari ne možemo uticati ma koliko se trudili. Neko odozgo povlači konce. Nije sve uvek u našim rukama. I dan danas se setim ove epizode iz mog ljubavnog života kada se oko nečega uporno trudim i ulažem sebe, a ne vidim rezultate. Naučila sam da je nekada bolje pustiti da stvari teku svojim tokom, a mi smo tu da hrabro koračamo i sve će doći na svoje.

Do sledeće priče, Jomart.

2 KOMENTARA

  1. Zanimljiva priča o tome kako treba dobro razmisliti svojoj glavom pre prihvatanja saveta okoline

Comments are closed.