Ne nerviraj se. Pusti. Prećuti. Budi veći čovek.

Ja ću ti reći – nemoj!

Nikada nemoj da ćutiš o onome što te tišti. Nikada nemoj da prećutiš onome koji te nervira. Te prećutane rečenice ostaju u tebi i počinju kao crvić da izjedaju tvoje samopouzdanje. Misliš da to adresirano tebi možda i ima nekog uporišta jer nisi ustala za sebe i branila se. A zašto nisi?

Da bi bila dobra i kulturna. Da bi bila veći čovek, ili pametniji koji popušta.

Ništa pametnije ne možeš uraditi od toga da se se ponosno ispraviš i pustiš glas za sebe. Da kažeš, nije u redu. Nisi u pravu. Da opsuješ ako ti se psuje. Da odgurneš nasilnika.

Retko kada počinjem prva. Nikada nisam namerno nekog uvredila. Nikada ciljano i namerno nisam o nekome govorila (ili pisala loše). Ponekad pišem uopšteno, pa se ljudi pronađu. Uobraze. Naduvaju.

Zašto je važno da ne ćutiš? Zato što su ti glas da govoriš i mozak da misliš dati sa razlogom. Zato što imaš srce i trebaš da osećaš i zato što svaki put kada nešto osećaš to trebaš i da kažeš.

Neizgovorena osećanja, naročito ona koja ti stvaraju nelagodu se talože u tebi i prave od tebe mračnu i nezadovoljnu osobu. Svaki put kada dozvoliš da neko direktno ili indirektno bude zao prema tebi, i od toga okreneš glavu a u želucu ti se zgrčilo, ti si napravila ranicu na svom biću.

Zašto bi sebe ranjavala zbog tuđih zlih misli?

Kada ti kažu: „Glupa si, ćuti“, tek tada trebaš da vrištiš da te čuje ceo svet.

Kada god požele da te sputaju, ti treba da budeš najglasnija u odbrani svojih ciljeva.

Kada god pokušaju da te odgurnu, ti ustani i gurni njih najjače što možeš.

Niko te nikada neće voleti više od onoga koliko ti sama umeš da voliš sebe, jer niko te i ne poznaje bolje od tebe. Niko ne zna koliko puta si zaplakala zbog tuđih komentara koji su prespavali u tebi, a ti si ih prećutala. Kada su ti šaptali iza leđa i govorili u oči. Zato GOVORI!

Svaki put kada pomisliš da nije u redu. Viči! Urlaj! Piši!

Samo ne ostavljaj u sebi. Čuvati tuđe zle misli i komentare u sebi je toksično. Za tebe, tvoju dušu i one koje voliš. Pre ili kasnije tuđu negativnu energiju ćeš usmeriti prema onima koje voliš, jer si ćutala onima koji ti nisu bitni! Nemoj! Nikada ne daj ne sebe.

Ako umeš da kažeš majci, bratu, mužu! Ako umeš da podvikneš deci, i onima koje najviše voliš. Zašto bi ćutala onima koji ti nisu važni?

Zato svaki put kada osetiš da te u grudima para, svaki put kada ti se otrovna strelica zabode u srce, ti je izvadi, poliži ranu, i uzvrati. Uzvrati kao dama! Uzvrati kao razbojnik! Samo uzvrati, jer ako ne zaštitiš sebe, drugi te štititi neće. I nikada nemoj drugima dozvoliti da tvrde kako neke sitnice treba da pustiš.

Ako te zabolelo, nije sitnica!

Ljiljana Đurišić

Rođena sestra Ironije, unuka Satirike i majka Koluta Očima