U nekoj epizodi Dosijea x, Foks Molder objašnjava agentu Skali kako koji narodi na svetu prepoznaju vampire, pa kaže „Za Srbe, obeležje vampira je crvena kosa..“ Ne znam da li ste to nekad negde čuli, ne znam ni da li na takav naćin doživljavate riđokose ali je činjenica da oni izazivaju pažnju.

Najpre da vidimo šta kaže nauka.

Boja kose je genetska osobina koja je vezana za MC1R gen. Mi svi imamo taj gen, ali  riđokosi ljudi imaju njegovu mutiranu verziju. Ovaj gen daje instrukcije za pravljenje proteinskih receptora koji se nalaze u našim melanocitima, posebnim ćelijama koje proizvode melanin. Melanin je ono što daje našim očima, kosi i koži karakterističnu boju, nekome crnu, nekome plavu, a nekome riđu. On dolazi u dve vrste – eumelanin i feomelanin. Osoba koja proizvodi više eumelanina ima tamniju kosu i kožu koja lakše tamni. A ljudi koji proizvode više feomelanina imaju plavu ili crvenkastu kosu i svetlu kožu koja lako crveni na suncu.

 Riđokosi čine samo dva posto populacije u svetu, najčešće na mestima kao što su sjeverna i zapadna Europa, gdje riđokosi zauzimaju veći postotak stanovništva.

Glavni razlog zbog kojeg su riđokosi tako retki je činjenica da je to recesivna osobina. To znači da oba roditelja moraju biti nosilac gena. Međutim, deca crvenokosih roditelja ne moraju sami da budu crvenokosi, zbog čega ponekad mogu biti neočekivano iznenađenje.

Riđokosi sa plavim očima, još su ređi. Razlog? Plave oči su takođe recesivni gen.

U knjizi pod nazivom “Velika knjiga riđokosih: Unutar tajnog društva crvene” autorka Erin La Rosa, navodi da postoje prirodne i biološke prednosti za riđokose u poređenju s drugima i naglašava koliko bi oni trebali biti ponosni na svoju prirodnu boju kose.

U ovoj knjizi se otkriva mnogo više zapanjujućih faktora. Autorka pominje da su riđokose osobe pravi jednorozi na zemlji i da su blagoslovljeni sposobnošću da podnesu šok i bol bolje od drugih, zbog njihove mutacije gena MCIR, koja je takođe uzrok njihove crvene boje kose.

Prema ovoj knjizi , riđokosi proizvode više vitamina D. To je zahvaljujući evoluciji i njihovoj istorijskoj koncentraciji u oblačnim evropskim zemljama. Osim toga, riđokosi ne moraju da provode toliko vremena na suncu da bi dostigli potrebnu količinu vitamina D. To je dobra stvar, imajući u vidu koliko su ljudi sa svetlom kožom osetljivi na sunce. Manje su izloženi riziku od nedostatka vitamina D, što znači da su oni manje izloženi riziku od stanja kao što su dijabetes i artritis. Zvuči kao da su možda osvojili genetsku lutriju!

 Crvenokosi imaju tako jedinstvenu biohemiju da mirišu drugačije od ostatka populacije, navodi autorka knjige. Ovo je prvi put zabeleženo davne 1866. godine od strane dr. Augustina Galopina u knjizi Le parfum de la femme. U njoj Galopin raspravlja o svojoj teoriji da žene drugačije mirišu na osnovu njihove boje kose, i primijetio je da su crvenokose žene mirisale na ambergris.

Na osnovu svega ovoga da se zaključiti das u pre u pitanju vile I vilenjaci nego veštice I vampiri.

Evo još nekih zanimljivosti o njima:

Kako je već rečeno, riđu kosu ima samo 2% svetske populacije, a takvu kosu u kombinaciji sa plavim očima ima samo 1% ljudi.To je najređa kombinacija na svetu.

Ovi ljudi su manje osetljivi na bol.

Zbog gena koji nose, ovim ljudima je potrebno oko 20% više anestezije tokom operativnih zahvata.

Njihova kosa sedi mnogo sporije I kad posede nisu beli ili sivi već rozikasti.

Prema naučnim istraživanjima većina njih je mnogo inteligentnija od ostatka populacije, kreativniji su, temperamentniji i često vrlo visoki.

Grci su prvi smatrali da riđokosi ljudi, kada umru, postaju vampiri.

U Srednjem veku, crvenokose žene često spaljivali kao veštice.

U Rimu su crvenokosi robovi bili skuplji jer su bili retki, dok su u starom Egiptu spaljivani kao žrtve.

Da, činenica je da su retki, neobični i čarobni.

L.