Draga naša sagovornica je direktorka jedne srednje škole u Beogradu. Osim što nosi zvanje direktora škole i najodgovornije osobe za sva dešavanja u i o školi, ona je mnogo više od toga…

Veselinka Životić je rođena 20. decembra 1957. u Manastiru Morači, školovala se i živela u Sarajevu, udala se, rodila decu i počela da radi kao profesor jezika i književnosti u Dubrovniku u kome je živela sa porodicom do početka rata. Od decembra 1991. živi i radi u Beogradu, a „avanturu“ u Školi za negu lepote započela je od oktobra 2000. godine.

Uživala sam radeći kao profesor. Učila sam svoje učenike da uče ne samo za školu, nego i za život. Želela sam da osim znanja iz književnosti i jezika u život ponesu i nešto čega će da se sete ako im “zatreba”.

Započela je naša sagovornica i dodala: Trudila sam se da im prenesem znanje i ljubav prema književnosti, da ih naučim da znaju da iskažu svoja osećanja, da izreknu svoje stavove, da probudim interesovanje i ljubav prema jeziku i pismu, da ih usmerim, saslušam, razumem. Učila sam ih da veruju da uvek mogu više i bolje, da svakog dana treba da nauče nešto novo i da su ljubav i istina ono za šta treba da se bore i čemu treba da teže uvek. Verovali su mi. Ja sam volela njih i oni su voleli mene. Oni su učili od mene, a ja sam učila od njih. U učionici sam se uvek osećala dobro i kao “svoja na svome”, a tako je i danas.

 

U periodu od oktobra do decembra 2004. sam bila pomoćnik direktora, a od 04.12. 2004. godine sam direktor Škole za negu lepote.

Od 2005. rukovodim Aktivom direktora srednjih škola Voždovca, a od novembra 2014. sam predsednik Poslovnog udruženja škola ličnih usluga Srbije. Član sam Udruženja direktora škola Srbije i Upravnog odbora  Saveza frizerskih klubova  Srbije.

Sudelovala sam u radu tela i komisija Ministarstva prosvete, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja – Centra za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih. Učestvovala sam u projektima i izradi obuka i programa  za stručno osposobljavanje, na izradi pravilnika i organizovala stručno usavršavanje i humanitarne akcije.

Ostvarila sam saradnju sa mnogim društvenim i stručnim organizacijama, udruženjima, školama i fakultetima i za svoj rad sam dobila mnoga priznanja. Posebno su mi draga:

 „Uspešna žena Voždovca” 2005, 2009, 2010. i 2014. g, „Naj žena Srbije“ – 2016. godine i priznanje koje sam dobila prošle godine u novembru na manifestaciji “Serbia Hair Open“ – iako nisam frizer, sa najboljim frizerima u Srbiji sam “ušla u kuću slavnih frizera“.

Odlukom Vlade Republike Srbije 28.12.2018. na period od pet godina imenovana sam za člana Sektorskog veća za sektor ostalih usluga.

Uz svakodnevni posao i obaveze koje imam kao direktor u periodu od 2005. do danas ostala sam “verna svojoj profesiji”- lektorišem naučne radove, zbirke pesama, romane, leksikone, novinske članke, pišem recenzije.

Draga moja: Kako ste se odlučili da se upustite u rukovođenje škole?

Veselinka: Imala sam želju da učinim nešto i promenim situaciju u kojoj je škola bila. 2003/04. školske godine Škola za negu lepote je imala “prinudnu upravu”. To je bio težak period za sve zaposlene. Jedinstvena škola sa višedecenijskom tradicijom došla je u “nezavidnu poziciju”. “Oduzeli su nam kozmetičare”, broj učenika se smanjivao i nastavnici su “proglašavani tehnološkim viškom”. Radili smo u zgradi koja je predviđena za učenike osnovne škole. Nameštaj je bio dotrajao, oprema neadekvatna i vrlo skromna, a kolektiv “podeljen”. Trebalo je hrabrosti i volje da se uhvatite u koštac “sa situacijom”. A trebali su i ljudi koji veruju u to da možemo više i bolje.

Reprezentacija Srbije

Draga moja: Koliko je vemena, snage i volje billo potrebno da dovete školu do pozicije na kojoj se sad nalazi?

Veselinka: Baš onoliko vremena koliko sam na njenom čelu. Nije bilo lako, ali od samog početka sam verovala da su  moguće promene, a verovali su i drugi da ja to mogu. Dobila sam podršku kolektiva i zajedno sa njima sam počela da radim – korak po korak, dan za danom. Imali smo cilj i želeli smo da ga ostvarimo, a to je podrazumevalo promenu stare perspektive, nove ideje, nove poduhvate i ostvarivanje malih ciljeva i ideja. Puno rada i odricanja svih zaposlenih i direktora je dovelo Školu za negu lepote na današnju poziciju.

Kažu da “kad ima volje, ima i načina”. Mi smo imali volju, radili smo i radimo najbolje što znamo, umemo i možemo. To je proces koji traje. Nema opuštanja ni “spavanja na lovorikama”. Mi postojimo, pre svega, zbog naših učenika.

Ne verujem u slučajnosti kad je uspeh u pitanju. Okružena sam dobrim i vrednim ljudima koji cene ono što je urađeno radi unapređiavanja nastavnog procesa i napretka struke. Nastavnici su svesni da njihove kompetencije moraju biti u skladu sa razvojem tehnologije kako bi uspešno realizovali nastavne i vannastavne aktivnosti. Oni žele da motivišu učenike da budu aktivni i zainteresovani za gradivo i trude se da im na zanimljiv i razumljiv način približe nastavne sadržaje. Nastava mora da bude zanimljiva , ali i prilagođena različitim obrazovnim potrebama učenika. Trudimo se da naše učenike kvalitetno pripremimo za svet rada ili za nastavak školovanja.

Danas smo škola u kojoj se realizuju ispiti za licencu u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, sudelujemo u projektima i sarađujemo sa školama iz Srbije i regiona, ali i sa školama iz inostranstva. Imamo podršku struke i Saveza frizerskih klubova Srbije. Naši učenici osvajaju nagrade na svim značajnim takmičenjima od opštinskih, preko gradskih, republičkih, evropskih i svetskih. Jednako su uspešni na muzičkim, likovnim, literarnim, sportskim i takmičenjima frizera i scenske šminke. Nije mala stvar kad se učenici takmiče sa profesionalcima i osvoje prva mesta.

U Madridu smo na Drugom internacionalnom MUA festivalu osvojili prvo mesto i vredne nagrade 26.i 27. oktobra. Ponosna sam na uspehe naših učenika i nastavnika.

 

Pobednički pehar sa Republikog takmičenja u Novom Pazaru (3.11.2019.)

 

Draga moja: Gde pronalazite snagu za svaki dan?

Veselinka: Snagu za svaki dan pronalazim u svojoj porodici. Uz njihovu ljubav i razumevanje uspevam da uskladim porodicu i posao i sve obaveze koje imam i kao žena i kao rukovodilac. Priznajem da je ponekad teško, ali uspevam.

Leti vreme, ali ga nismo uzalud potrošili. Trideset i devet godina delim život i sve što život čini sa suprugom Markom. Savladali smo mnoge prepreke zajedno i bili podrška jedno drugome.  Ostvarili smo se svako u svom poslu, ali smo uspeli i da vaspitamo svoju decu da budu dobri, pošteni i vredni ljudi. Velika je sreća kada roditelji dožive da njihova deca imaju svoje porodice , da su zdravi, srećni i ostvareni. Naša deca – kćer Darija, sin Igor, snaha Danijela i zet Nikola su nam podarili šestoro unučadi. Radujemo se svakom trenutku provedenom sa njima i osmesima naših unuka Petra i Danila, i unučica Tare, Milene, Une i Petre.

Draga moja: Šta vas motiviše?

Veselinka: Ljubav i želja da radim ono što je dobro me teraju da idem dalje i da se trudim da imam život koji je ispunjen.

I onda kada mi se činilo da ne mogu i da nema nade da se nešto može promeniti, nisam odustajala ni od drugih, ni od sebe.

Ponekad je izgledalo nemoguće, ali kada se završilo, bila sam srećna i to osećanje sam delila sa onima koji su moja “podrška” i bez čije ljubavi i razumevanja ne bi bilo nemoguće istrajati.

Posvećena sam svemu što radim i dajem sve od sebe poslovno i privatno.

Sa mužem koji joj je velika podrška i koji je motiviše i inspiriše svakog dana

Draga moja: Kako teče Vaš dan?

Veselinka: Budim se rano i pre odlaska na posao završavam obaveze i poslove koje ima svaka žena, majka, baka, domaćica. Jutro na poslu je rezervisano za čitanje mejlova, sastanke, pregled elektronskog dnevnika. Moj radni dan počinje rano, a traje do kasno u noć. Direktor škole nema precizirano radno vreme. Obezbeđivanje zakonitosti rada ustanove, staranje o bezbednosti učenika i zaposlenih, planiranje, programiranje, organizacija rada ustanove i rada stručnih i savetodavnih organa škole, organizacija poseta i takmičenja, materijalno-finansijsko poslovanje Škole, nabavka novih nastavnih sredstava, organizacija nastave, takmičenja i učešća učenika na takmičenjima, stručno usavršavanje nastavnika, pedagoško instruktivni i savetodavni rad, posete časovima, analitički rad, rad u stručnim i drugim organima škole, praćenje i realizacija Programa rada škole, organizacija kulturne i javne delatnosti, saradnja sa Školskim odborom,Savetom roditelja, Đačkim parlamentom, saradnja sa institucijama, organizacijama i strukovnim udruženjima zahtevaju koncentraciju i veliko angažovanje.

Ponekad mi se čini da je 24 sata malo za sve što mi je obaveza i što treba da uradim u toku dana.

Dešava se da ponekad ne uradim nešto što sam planirala jer u životu škole ima i mnogo situacija i poslova koji ne mogu da se isplaniraju i predvide, a koji moraju da se završe. Poslednji zadatak na kraju dana, obično je to kasno uveče je pravljenje plana za sutra.

Vikende, ako nisu radni provodim sa suprugom u porodičnoj kući van Beograda i tada uspevam da “ukradem malo vremena za sebe”, da nešto pročitam, naslikam, izvezem… U tim trenucima uživam i “punim baterije” za narednu sedmicu.

Draga moja: Koje i kakve žene Vas inspirišu?

Veselinka: One koje imaju kućno vaspitanje, znaju šta hoće, brinu o svojoj porodici, kući, ali i o tome kako izgledaju, šta i kako govore, kako se odnose prema drugim ljudima. One koje veruju u sebe, i koje su vredne, odane, poštuju tradiciju i svoje korene, i vole ljude i koje su spremne da pomognu i podrže, koje su jake kad treba, ali se ne stide da pokažu svoja osećanja i imaju “petlju” da se odupru pritiscima i nikada ne zaborave ko su i čije su.

 

 

Draga moja: Šta biste poručili čitateljkama?

Veselinka: Nikada ne odustajte od svojih snova, uživajte u svakom trenutku svog života jer je jedinstven i neponovljiv. Verujte u sebe i ne osvrćite se. Ljudi koji nas okružuju utiču na naš život svako na svoj način.

I oni koje smo izabrali, i oni koji su samo slučajni prolaznici u našem životu utiču na ono što radimo i kako se osećamo –  neki svojom dobrotom, podrškom, ljubavlju, a neki i negativnim i manje lepim stvarima. Na ove druge ne možemo da utičemo, ali možemo da radimo ono što mislimo da treba najbolje što možemo, da praštamo i idemo napred, da ne odustajemo od svojih snova.

 

 

Razgovarala: Coka

13 KOMENTARA

  1. Biti direktor skole , hmm, ne bih se upustila u tu avanturu.
    Danas je Dan prisvetnih radnika, pa srecan praznik, prosvetari!☺

  2. U svakom.slucaju, svaka cast.
    A sto se tice verovanja u snove i nastojanja da ih ostvarimo, to je ono pravo sto daje smisao zivotu.I kad ostvarimo “ zacrtan“ sam, drugi nas ceka .

  3. Ja sam bivsa ucenica Skole za negu lepote i mogu reci da je direktorka jedna Velika Gospodja. Pomagala nam je uvek kada smo imali problem, trudila se da nam obezbedi sve sto nam je bilo potrebno za rad… Licno ja sam bila kod nje da zatrazim pomoc iako sam zavrsila skolu pre 2 godine. Bez razmisljanja mi je odgovorila da mogu da racunam na njenu pomoc. Sve pohvale…

  4. Svaka čast za volju, trud, upornost, znanje! Biti ostvaren na svim poljima je veliki uspeh. A najvaznije u svemu je ostati svoj. I ostati čovek. Za takav „poduhvat“ treba hrabrosti. Skidam kapu!

  5. Kao tri života u jednom! Verujem da je teško biti toliko uspešan u svom poslu, a ne zapostaviti porodični život. Mnogo žene upravo zato biraju – ili karijera ili porodica. Ovo je zaista vredno svakog poštovanja.

  6. Prava prica,Pokazuje da zena kada zeli nesto moze da bude uspesna u svom poslu i da bude roditelj.Jos jednom svaka cast i sve najlepse

  7. Bravo Zeno!
    Jos jedan primer potvrde da se sve moze uz puno volje, dobru organizaciju i cini mi se u ovom slucaju veru u sebe i ljude oko sebe. Svaka cast!

  8. Svaka cast, nasa direktorka je pravi primer toga da zena moze da bude uspesna i kao supruga, majka, baka ali i kao poslovna zena.👏👏👏

  9. Predivan tekst, odusevljen sam energijom ove zene, dokaz da zena moze da bude podjednako uspesna na svim frontovima.
    Svaka cast na svim vasim uspesima i nadam se da ce te jos dugo doprinositi obarazovanju i vaspitanju mladih ljudi u vasoj skoli.

  10. Jeste Milena, bas tako.Ne priznajem one sto se zacaure, kukaju, cekaju da im se nesto desi i zauvek ostanu u svom malom, zacaranom krugu. Drustva“ domacica u depresiji“.

  11. I ja mislim tako.Samo.treba pronaci u sebi to sto ce te pokrenuti.A ima ga svaka od nas.Krenite od manjih , pa kad se ostvare ti ciljevi, dogodice se i oni veci.

POSTAVITE KOMENTAR

Molim Vas upišite Vaš komentar!
Upišite Vaše ime