Rutina. Svakodnevica. Neophodnost. Prevencija. Potreba. Strah.

Zagrevanje kao utopljavanje u prvim januarskim danima. Šal, kapa, rukavice, vuna, krzno…

Zagrevanje kao utopljavanje utrobe u prvim januarskim danima – posno i mrsno, oprezno s kalorijama!

Zagrevanje kao ogrejane duše u novogodišnjim čarolijama – očekivanjima, nadanjima, hrabrnim odlukama.

Zagrevanje kao vežba, kao uvod u prvu i petu poziciju, zagrevanje kao psihofizička priprema za nastupajući čin, podizanje teške plišane zavese koja odvaja publiku od izvođača i otvara univerzum zvani umetnost – posmatračima i izvođačima.

Globalno zagrevanje kao pretnja, opravdani strah od promena postojećeg i prirodnog.

Nezagrevanje kao strah od povrede, od nemogučnosti da se zadati sklop koraka izvede na adekvatan način.

Zagrevanje kao igra prstiju po crno-belim tipkama – klavira, tastature. Kad prvi put pišem za rubriku Beleške jedne balerine, šta mi drugo preostaje nego da se zagrevam, razrađujem. Drugačije ne umem da počnem. Pokloni se i počni, ne vredi jer (kod nas) na baletskoj sceni u 99% slučajeva poklon dolazi na kraju izvedbe. Šta je onda početak? Naravno – zagrevanje!

Znam da svaki sportista, igrač zna o čemu pričam, svaki reprezentativac i rekreativac znaju o čemu govorim. Verujem da se i slikar zagreva, verujem da se i kancelarijski službenik zagreva. Neki motorčići kako tela, tako i sivih ćelija se pokreću nekad brže, nekad sporije, nekada smo vanredno nadahnuti za posao, nekad mrzovoljni, bezvoljni i ni tri kafe nam ne pomažu, nekada je do hormona i vazdušnog pritiska…

Ima jutara kada se osećam super spremnom za nove podvige, ali ništa mi ne ide od ruke, noge… kako čas – možemo ga zvati i trening, odmiče umesto galopirajuće progresivnog napredka, sve ide nizbrdo. Ima jutara kada mislim da ništa neću moći da uradim, a telo samo funkcioniše u zadatom ritmu, prateći poznate poze i zvuke klavira i iznenađuje me na pragu četrdsetih.

Čak i kada kasnim, znam da mi je barem i minimalno zagrevanje u tom slučaju razmrdavanje, neophodno. Ništa gore za mene nego da hladna stanem za štap (vežbe uz štap su podrazumevani početak baletskog časa), onda sa sigurnošću znam da mi je taj čas – možemo ga zvati trening, propao. Zagrevanje za mene ima faze: 1. opuštanje tela, da bi zatim usledilo istezanje – kičma, vrat, kukovi, noge, ruke, kao faza 2. Tek nakon toga spremna sam da pređem u fazu 3, nivo u kome se nižu trbušnjaci i leđnjaci, vežbe za jačanje mišića – kvadricepsa, gluteusa, pa onda može da usledi naredna napredna faza 4 – balet koji je spoj vežbi koje vas zapravo teraju da na prefinjen, graciozan, a snažan način koristite sve mišiće svog tela koje će proizazvati savršeno držanje, pravilnu posturu tela i otkriti vam logiku naizgled neprirodnih, a beskrajno lepih pozicija i figura koje balet zahteva. Balet naravno uključuje i mišiće lica, jer je facijalna mimika nešto čime ćete takođe dopreti do oka posmatrača u kojem je zapravo lepota, zar ne?

Diže se zavesa! Hajde da počnemo, nadam se da smo se zagrejali!

                                                                                    Balerina Iva

POSTAVITE KOMENTAR

Molim Vas upišite Vaš komentar!
Upišite Vaše ime