Epidemija je reč grčkog porekla nastala od reči epi, koja znači preko i demos koja znači narod. Preciznije prevedena epidemiija je reč  koja označava rasprostranjenost među narodom. U savremenom jeziku današnjice ona označava često pojavljivanje jedne bolesti u jednoj populaciji.

Po pravilu, epidemija se uvek odnosi na infektivne bolesti kao što su, na primer kolera, tifus, kuga, grip. A infektivne boleti su one koje imaju prodiranje izazivača bolesti i njegovo zadržavanje i razmnožavanje u organizmu domaćina.

 Epidemija ima svoj normalan oblik koji se zove endemija. Endemija je uobičajeno pojavljlivanje bolesti među jednom populacijom. Epidemije koje prelaze državne granice ili čak granice kontinenata, nazivaju se pandemije.

Zarazne bolesti su kroz istoriju sejale masovne smrti i uticale na tokove same istorije čovečanstva.

Zaraze su se pojavile još u vreme prvobitnih ljudskih zajednica i to kada su formirane trajnije zajednice gde je živelo više ljudi. Pre oko 10 000 godina prvi put su se pojavile malarija, tuberkuloza, lepra, grip i male boginje. Napretkom civilizacija, s nastankom gradova, širenjem trgovine i ratova, povećavala se i mogućnost stvaranja i epidemija i pandemija.

Homer je u „lijadi“ pisao o kugi koja je desetkovala grčku vojsku tokom Trojanskog rata. U Starom zavetu postoji čitav odeljak u kojem se propisuje kako postupati sa ljudima za koje se sumnja da su zarženi. Grčki lekar Hipokrat ukazivao je na nužnost izolacije inficiranih osoba.

Najstarija zabeležena pandemija desila se tokom Peloponeskog rata u 5 veku pre nove ere. Bolest je iz Libije, Etiopije i Egipta stigla u Atinu. Istoričari kažu da je preminulo dve trećine stanovništva. Reč je bila o kugi.

Predpostavlja se da su se male boginje najpre pojavile kod Huna koji su zarazili germanska plemena, a oni su ih preneli rimskim trupama koje su ih potom raširile po čitavom svetu. Ova epidemijaje trajala 15 godina i procenjuje se da je umrlo oko 5 miliona ljudi.

Nova epidemija kuge desila se 541 godine i  pojavila se u Egiptu i preko Palestine stigla do Mediterana. Ova epidemija se vraćala u talasima i u naredna 2 veka od nje je umrlo najmanje 50 miliiona ljudi, što je trećina  tadašnje svetske populacije.

1347 godine, kuga se ponovo pojavljuje. Ovaj talas se smatrao najsmrtonosnijiim jer je usmrtio preko 50 miliona ljudi, odnosno 60 posto evropskog i trećinu ne evropskog stanovništva.

1348 godine, španske ekspedicije prenele su male boginjje i kugu na starosedeoce. 90 posto domorodačkog stanovništva je nestalo. Primera radi, Kolumbo je na ostrvu Hispanola naišao na narod Taino kojih je bilo 60 000. Zarazu je preživelo svega 500 ljudi. Upravo tako je 1520. godine, uništeno Astečko carstvo, od zaraze malih boginja.

U drugoj polovini 17. veka, kuga se pojavila u Londonu. Umrlo je izmedju 75 i 100 hiljada ljudi.

Prva epidemija kolere, od ukupno 7 koliko ih je bilo, izbila je 1817 godine u Rusiji. Preminulo je milion ljudi. Bakterija je preko vode inficirane izmetom preneta i britanskim vojnicima koji su je potom preneli u Indiju, gde je takođe umrlo oko milion ljudi. Kolera se tada proširila i na Kinu, Japan, SAD, Afriku, Italiju i Španiju. Potom je, 1885 godine pronađena vakcina protiv ove bolesti.

Treća velika pandemija kuge izbila je 1855 godine u Kini odakle se prenela na Indiju i Hong Kong i ubila 15 miliona ljudi.

Prva epidemija gripa zabeležena je 1889. godine u Sibiru i Kazahstanu odakle se proširila na Moskvu, Finsku i Poljsku. Sledeće godine, preko okena preneta je u Severnu Ameriku i Afriku. Do kraja 1890-e godine, preminulo je 360 000 ljudi.

Španska groznica je izbila pred kraj Prvog svetkog rata, 1918. godine i od nje je preminulo oko 50 miliona ljudi širom sveta. Prema nekim izvorima čak se pominje brojka od 100 miliona, dok je pola milijarde bilo zaraženo. Predpostavlja se da su ovu epidemiju prenele ptice i da je izbila prvo u Kini te da su je kineski radnici potom preneli u Evropu. Groznica je  nazvana španskom jer je Španija bila neutralna zemlja za vreme rata te su mediji pisali o njoj.

1957 godine u Hong Kongu, pojavio se Azijski grip koji se proširio po Americi, Kini i Engleskoj. Preminulo je 1,1 milion ljudi.

1958 godine pojavio se Hiv. Smatra se da se ovaj virus razvio u telu šimpanze još 1920-e. Bolest je preneta na Haiti 60ih godina, a u Ameriku 70ih. Od ove bolesti do sada je preminulo 35 miliona ljudi i još uvek za nju nema leka.

Sars se pojavio 2002. godine u Kini. Tada je u 29 zemalja širom sveta bilo zaraženo oko 9000 ljudi, a 774 je preminulo.

2003 godine, pojavljuje se Ptičiji grip. Od ove bolesti je te godine preminulo oko 300 ljudi.

2009 godine se srećemo sa Svinjskim gripom. Najpre je registrovan u Americi, pa se proširio po svetu. 575 000 ljudi se vodi kao preminuli od ove bolesti.

2012 godine prvi put je identifikovan grip Mers. Pojavio se u Sudijskoj Arabiji  pa potom u još 27 zemalja. Bilo je 2494 zaraženih, od kojih je 858 preminulo.

2013 godine u epidemiji embola virusom zaraženo je 28600 ljudi u Gvineji, Sijera Loneu i Liberiji. 11325  ljudi je umrlo.